Два пуцња у Месец

Намерно бомбардовање Земљиног пратиоца има за циљ да открије залеђену воду на половима

Месецу није првина да буде бомбардован, иако је свемирско гађање које је НАСА пре два дана извела таквим доживљено. С два хица погођено је сеновито удубљење Кабеус (широк стотину и дубок четири километра) на јужном полу у настојању да се у начињеној рупи (20 метара широкој и четири дубокој) открију трагови залеђене воде.

Најновији покушај разликује се по томе што је био намеран, у пређашњим совјетским и америчким свакојаке летелице су се, најчешће, насумично обрушавале губећи висину. Избацивање састојака тла у виду прашине и камења у висину (око десет километара) треба да послужи потоњем проучавању начињених снимака који ће, како су замислили творци необичног свемирског подухвата, поткрепити претпоставку да су на Месечевим половима замрзнуте довољне количине воде.

На очигледне трагове на самој површини, у виду воде или хидроксилне групе (хемијски спој кисеоника и водоника), недавно је указало индијско „Mесечево возило” (на санскриту: Chandrayaan-1).

На бомбардерски задатак с космодрома Кејп Кенеди послате су две летелице LRO (Lunar Reconnaissance Orbiter) и LCROSS (Lunar Crater Observation and Sensing Satellite): прва да овековечи два поготка брзином од око 9.000 километара на сат, а друга да у камиказа-стропоштавању најпре зарије нарочити пројектил, назван „Кентаур”, а потом и свој преостали горњи део (2,2 тоне) у изабрано подручје и подигне увис око 350 метричких тона тла које ће доцније планетолози и остали помно изучити.

Када се необично ђуле одвојило и суновратило ка Месецу, друга летелица га је пратила с четири минута закашњења пролећући кроз облак прашине и камења избачен после два удара.
Као што јој енглеско име казује (Lunar Reconnaissance Orbiter), прва ће наставити да извиђа кружећи најмање годину дана око Земљиног природног пратиоца у тзв. поларној путањи и правећи свака два сата по један пун круг. Кретаће се на најмањој висини до сада, само 50 километара, што ниједна пре тога није. За ту сврху опремљена је веома осетљивом камером која би требало да сними појединости величине педесетак сантиметара.

У досадашњим научним извештајима који описују истраживања на Месецу често се помињу полови (и поларне путање), зато што у тим крајевима владају најуједначенији услови, температуре, осветљеност... И поприлично су другачија од раније проучаваних предела ближе екватору. Будућа стална боравишта за људе биће, највероватније, саграђена на половима.

Нога „ујка Семовог” далеког потомка поново ће остављати отиске на Месечевој прашини. Крајем следеће деценије, непуних пола столећа од незаборавног „великог скока за човечанство”, амерички астронаути ће скакутати и возикати се по Земљином најближем суседу.

Велики повратак на поприште непотамњеног славља Џорџ Буш Млађи обзнанио је 2004, а НАСА ће предсказање испунити око 2020, уколико је обаспу милијардама долара. Пре људи ће се, између 2008. и 2011, котрљати свакојака роботска возила која ће проучити површину, трагајући за изворима кисеоника, водоника и метала, и прикупити податке за будуће најподесније слеталиште. Већ с првим астронаутима, наиме, започеће изградња омањег боравишта у којем ће они проводити по шест и више месеци, а сам лет до одредишта трајаће три дана.

После успешних искрцавања и краткотрајних тумарања, са којих су донета 382 килограма узорака стена и прашине и три минерала која не постоје на Земљи, наступило је вишедеценијско затишје које је, управо, у петак нарушено.