Dva pucnja u Mesec

Namerno bombardovanje Zemljinog pratioca ima za cilj da otkrije zaleđenu vodu na polovima

Mesecu nije prvina da bude bombardovan, iako je svemirsko gađanje koje je NASA pre dva dana izvela takvim doživljeno. S dva hica pogođeno je senovito udubljenje Kabeus (širok stotinu i dubok četiri kilometra) na južnom polu u nastojanju da se u načinjenoj rupi (20 metara širokoj i četiri dubokoj) otkriju tragovi zaleđene vode.

Najnoviji pokušaj razlikuje se po tome što je bio nameran, u pređašnjim sovjetskim i američkim svakojake letelice su se, najčešće, nasumično obrušavale gubeći visinu. Izbacivanje sastojaka tla u vidu prašine i kamenja u visinu (oko deset kilometara) treba da posluži potonjem proučavanju načinjenih snimaka koji će, kako su zamislili tvorci neobičnog svemirskog poduhvata, potkrepiti pretpostavku da su na Mesečevim polovima zamrznute dovoljne količine vode.

Na očigledne tragove na samoj površini, u vidu vode ili hidroksilne grupe (hemijski spoj kiseonika i vodonika), nedavno je ukazalo indijsko „Mesečevo vozilo” (na sanskritu: Chandrayaan-1).

Na bombarderski zadatak s kosmodroma Kejp Kenedi poslate su dve letelice LRO (Lunar Reconnaissance Orbiter) i LCROSS (Lunar Crater Observation and Sensing Satellite): prva da ovekoveči dva pogotka brzinom od oko 9.000 kilometara na sat, a druga da u kamikaza-stropoštavanju najpre zarije naročiti projektil, nazvan „Kentaur”, a potom i svoj preostali gornji deo (2,2 tone) u izabrano područje i podigne uvis oko 350 metričkih tona tla koje će docnije planetolozi i ostali pomno izučiti.

Kada se neobično đule odvojilo i sunovratilo ka Mesecu, druga letelica ga je pratila s četiri minuta zakašnjenja prolećući kroz oblak prašine i kamenja izbačen posle dva udara.
Kao što joj englesko ime kazuje (Lunar Reconnaissance Orbiter), prva će nastaviti da izviđa kružeći najmanje godinu dana oko Zemljinog prirodnog pratioca u tzv. polarnoj putanji i praveći svaka dva sata po jedan pun krug. Kretaće se na najmanjoj visini do sada, samo 50 kilometara, što nijedna pre toga nije. Za tu svrhu opremljena je veoma osetljivom kamerom koja bi trebalo da snimi pojedinosti veličine pedesetak santimetara.

U dosadašnjim naučnim izveštajima koji opisuju istraživanja na Mesecu često se pominju polovi (i polarne putanje), zato što u tim krajevima vladaju najujednačeniji uslovi, temperature, osvetljenost... I poprilično su drugačija od ranije proučavanih predela bliže ekvatoru. Buduća stalna boravišta za ljude biće, najverovatnije, sagrađena na polovima.

Noga „ujka Semovog” dalekog potomka ponovo će ostavljati otiske na Mesečevoj prašini. Krajem sledeće decenije, nepunih pola stoleća od nezaboravnog „velikog skoka za čovečanstvo”, američki astronauti će skakutati i vozikati se po Zemljinom najbližem susedu.

Veliki povratak na poprište nepotamnjenog slavlja Džordž Buš Mlađi obznanio je 2004, a NASA će predskazanje ispuniti oko 2020, ukoliko je obaspu milijardama dolara. Pre ljudi će se, između 2008. i 2011, kotrljati svakojaka robotska vozila koja će proučiti površinu, tragajući za izvorima kiseonika, vodonika i metala, i prikupiti podatke za buduće najpodesnije sletalište. Već s prvim astronautima, naime, započeće izgradnja omanjeg boravišta u kojem će oni provoditi po šest i više meseci, a sam let do odredišta trajaće tri dana.

Posle uspešnih iskrcavanja i kratkotrajnih tumaranja, sa kojih su doneta 382 kilograma uzoraka stena i prašine i tri minerala koja ne postoje na Zemlji, nastupilo je višedecenijsko zatišje koje je, upravo, u petak narušeno.