Јокановић ће успети као тренер

На последњем састанку Скупштине Фудбалског савеза Србије директор тренерске школе Милован Ђорић покушао је да у жижу постави питање честих смена стручњака код нас. У првом делу Суперлиге екипе је водио 21 стратег. С друге стране, нова појава је да највеће клубове преузимају тренери дебитанти. Један из нове генерације којем су стручњаци прорекли богату каријеру приликом стицања ПРО лиценце, јесте и 43-годишњи рођени Београђанин Слободан Крчмаревић. Са њим смо разговарали о актуелним проблемима струке. Селектор младе репрезентације Србије, бивши играч Партизана, ОФК Београда и интернационалац, подржава давање шансе младим стручњацима:

– Толико смена тренера, с обзиром на број клубова нема никаквог смисла. Неодрживо је стање да тренер буде проглашаван за јединог кривца и да може да га промени ко хоће и када хоће. То отвара и питање какве уговоре стручњаци потписују са клубовима. Спорова има много и тешко се решавају. Посебна прича је ко све води клубове и да ли посао раде како треба. Све често изгледа као да сте дуже бирали девојку него што сте били с њом у вези. Тренери су први на удару и без икакве заштите, мада је неспорно да има ситуација када су најодговорнији за резултатске неуспехе. Само једна страна, међутим, не може да буде искључиво крива. Мислим да су се стекли услови за оснивање синдиката који би штитио струку.

Како поправити стање?

Када је избор играча у питању, мора се водити рачуна о интересима клуба, али би требало да се пита и тренер. Ангажовање четири, пет играча без учешћа тренера доводи до ситуације да он није у стању да спроведе планиране замисли. Када учествује у избору "костура" тима онда одговорност за неуспех тренер директно сноси и ту нема спора. Из личног искуства са млађим категоријама, могу да кажем да сам имао прилику да, на тренинзима и мечевима за четири године, испробам много тога, а да ме, што се каже, ништа не заболи.

Какво је Ваше мишљење о квалитету наших стручњака?

У нашој фудбалској историји имали смо добре тренере. Красио их је истанчан осећај за игру. Потврда су и њихове успешне каријере по Европи и у свету. Не може се порећи да је дошло до пада. Гро наших стручњака сада иде на исток. То је везано за тренутни квалитет нашег фудбала који је у ствари централно питање. Када нема значајних успеха у репрезентативним и клупским такмичењима, онда пада цена и тренерима и играчима.

Шта мислите о младим тренерима који су у два наша највећа клуба добили шансу?

Имао сам срећу да играм са Јокановићем. Поседује изванредну фудбалску интелигенцију. Малтене је као "задњи везни" био тренер на терену. Убеђен сам да  ће постати добар стручњак, поготово што му и време иде наруку. О Јанковићу не могу да говорим јер га не познајем довољно.

И Мирослав Ђукић је практично на почетку тренерске каријере, а већ је селектор Србије?

Он је за кратко време постигао много и то је за респект. Међутим, пред њим су велика искушења. Осим што је изузетна част водити сениорску репрезентацију, то је и крупан залогај. Сматрам да имамо квалитетне играче за репрезентацију. Није случајно што већи број њих игра у познатим европским клубовима, па верујем да ће Ђукић успети у квалификацијама за Светско првенство. Из селекције коју водим Качар и Бабовић су најближи А тиму, Рајковићу, Сулејманију, Фејси, Гулану и осталима биће потребно више времена.

Као и многе Ваше колеге, имали сте дугу играчку каријеру пре него што сте постали тренер. Колико то има утицаја?

Предности су велике. Играче не можете преварити. Тренирали су ме наши најпознатији стручњаци, али и Немци, Холанђани, Италијани. Видео сам како се гради ауторитет и до изражаја долазе инстинкт, умеће, харизма. Терен је једино право место провере знања. Искуство стечено на њему је непроцењиво.

Какве су шансе младе репрезентације за бараж, да ли трпите притисак?

Наш циљ је да освојимо 17 бодова да бисмо као први или најуспешнији међу другопласиранима ушли у наставак такмичења. Притисак успеха претходних генерација није нешто од чега бежимо, ни ја, ни екипа. Од људи из Савеза нисмо добили никакав императив, више то намећу медији.

Шта мислите о одласку младих играча у иностранство?

То је тежак ударац за наш фудбал и кључно питање око кога се све врти. Сигурно је да ће и даље слабити лигу. Њима, а нарочито клубовима, финансијски део је најважнији. Играчи би требало да сазру у својим срединама. Показало се да доста губе прераним одласком. Последица је да често и не играју у новим клубовима, или имају малу минутажу. Неиграње је проблем с којим кубури и млада репрезентација. Рецимо, од тројице голмана ниједан не брани у тиму. Слично је и с другим линијама. Решење би требало што пре пронаћи, јер актуелни модели нису одговарајући. Без јаке и добро организоване лиге нема напретка ни за играче ни за тренере.

--------------------------------------------------------------------------

Пребрзо проглашавамо најбоље и најгоре

– Да би се проценио рад тренера потребно је минимум две године. Има много случајева да стручњак у клубу одради велики посао, али то не испрате резултати из разноразних разлога, као што су срећа, повреде, распоред такмичења... А после његов наследник побере ловорике. Пребрзо проглашавамо најбоље и најгоре. Сматрам да суд о тренерима и играчима треба препустити времену, јер се само са дистанце исправно може оценити колико је ко урадио – констатовао је Слободан Крчмаревић.