Једна фабрика трактора тек догодине

Упркос помпезним најавама, до пресељења Индустрије мотора „Раковица” (ИМР) и новобеоградске Индустрије машина и трактора (ИМТ) на трећу локацију, по свему судећи, неће доћи барем до пролећа следеће године. Разлог је, према оцени Слободана Петровића, директора ИМТ-а, мањак пара у државном буџету.

За овај обиман посао, истиче, потребан је огроман новац јер је између осталог неопходно изградити нову производну халу у коју би потом биле измештене машине из Раковице и Новог Београда.

– Само за пресељење ИМТ-а требало би издвојити између 70 и 100 милиона евра – наглашава Петровић. – Ми тај новац немамо, а како ствари стоје нема га ни у државној каси за ову годину. Због тога морамо да сачекамо усвајање новог буџета.

Управо беспарица, о којој Петровић говори, могла би да буде главни разлог због кога се ни Министарство економије већ дуже време не оглашава по овом питању.

– Министарство је до првог октобра требало да заврши студију о пресељењу, али се то још није догодило – каже Мирослав Чучковић, члан Градског већа у Београду, који је недавно обелоданио да постоји план о измештању две фабрике у Барич. – Свакодневно сам у контакту са Миланом Јосиповићем, помоћником министра, и питање је дана када ће он објавити каква ће бити судбина ИМТ-а и ИМР-а. У сваком случају, ове фирме неће остати на садашњим локацијама, које су веома атрактивне и због тога ће ускоро бити продате.

Осим у комплекс „Прве искре”, Чучковић наглашава да постоји могућност и да ИМТ и ИМР буду пресељени у Добановце, где ИМТ има 12 хектара земље.

– Ради се студија о пресељењу и спајању две фирме која ће дати одговор на питање где би за произвођаче трактора и машина било најбоље да убудуће раде – истиче Чучковић.

Међутим, идеја о измештању фабрика у Добановце нимало се не допада директору ИМТ-а. Он истиче да је Барич, у сваком погледу, много боља локација.

– У Баричу постоји инфраструктура која је наслеђена од „Прве искре”, док у Добановцима нема ама баш никаквих услова за рад – каже Петровић.

Занимљиво је да се многим радницима (нарочито ИМР-а) уопште не свиђа било каква идеја о пресељењу. Основна замерка им је, како се незванично сазнаје, то што у погонима ИМР-а, како тврде, има сасвим довољно места да се ту премести ИМТ. Осим тога, већина запослених у раковичкој фабрици живи управо у овом радничком делу Београда, тако да им никако не би одговарало да на посао сатима путују до Барича или Добановаца.

– Њихово је право да се томе противе, али нека размисле шта је боље – да наставе да послују са губицима или да после пресељења и обједињавања две фирме коначно почну да раде и зарађују – сугерише Петровић.

Иначе, његово предузеће је, уверава, после најновијих владиних мера које омогућују повољније услове приликом куповине трактора, успело да покрене производњу и изађе из дугогодишње кризе.

– Све је већа тражња за тракторима и осталом пољопривредном механизацијом и то нас спасава. А донедавно смо били пред гашењем – наглашава Петровић, и додаје да постоји могућност да се, када уједињење и пресељење ИМТ-а и ИМР-а буде окончано, у посао производње трактора укључи и белоруски Мински тракторни завод (МТЗ).

Овај произвођач се, иначе, већ дуже спомиње као потенцијални стратешки партнер ИМТ-а, али се, за сада, није одмакло од разговора о сарадњи. У најбољем случају, закључује Петровић, Белоруси ће се у ову причу укључити тако што ће у Раковици добити део фабрике у коме ће правити тракторе мањих димензија.

Н. Миковић