Српско-руски олимпијски оптимизам

Наше одбојкашице данас у Ковилову код Београда завршавају припреме с Рускињама за олимпијски квалификациони турнир у Немачкој (15-20. јануар). Овде су имале две тренинг-утакмице, док ће у Халеу сигурно да се састану 18. јануара, а можда и у финалу што прижељкују у обе репрезентације. Из њиховог заједничког рада избија право врело српско-руског олимпијског оптимизма.
– Хвала Одбојкашком савезу Србије на одличним условима. Утакмице са српском репрезентацијом су донеле обострано добру игру, тако да су припреме потпуно успеле, – рекла је капитен светског првака и олимпијског вицешампиона Љубов Владимировна Соколова, познатија под презименом Шашкова, што јој је остало од првог мужа.

Капитен наше репрезентације која последњих година чини невиђена чуда (бронза са Светског првенства 2006. и сребро са прошлогодишњег Европског шампионата) Весна Читаковић-Ђуришић је издвојила следеће:

– До сада смо уочи оваквих такмичења увек морале да тражимо неког ко ће да игра с нама. Сада нам је савез обезбедио да неко дође код нас и то не било ко него светски првак. У Хале ће све репрезентације доћи са жељом да изваде олимпијску визу, али, подсећам да смо се ми баш у Немачкој избориле за одлазак на Светско првенство у Јапану, где смо освојиле треће место. Пет дана је, истина, недовољно за озбиљан рад, али су утакмице с Русијом, против које нам је увек драго да играмо, право освежење.

Италијан Ђовани Капрара је руски селектор од 2005. Углед стечен док је водио италијанске клубове и репрезентацију наставио је и на новој дужности, пошто је с Русијом постао светски првак 2006.

– Прошле године смо на Европском првенству подбацили освајањем трећег места. Није лако да се оде у Пекинг, али независно од тога имам озбиљне примедбе на квалификациони турнир, јер је изузетно напоран пошто нема слободног дана ни уочи полуфинала, ни уочи финала, – казао је Капрара. – О Србији морам да говорим само лепо, пошто сам од ње увек губио. То је екипа која игра готово на мушки начин – нападом из друге линије, а најмлађа је. Надам се да ће и Србија и Русија да играју на Олимпијским играма.

Зоран Терзић, који тако маестрално води нашу репрезентацију последњих неколико година да ју је с маргине међународне одбојке довео на ударно место, још је већи оптимиста:

– Ја сам сигуран да ће обе екипе да оду у Пекинг. А онда и у финале Србија – Русија. За Хале су заиста кратке припреме, па је стварно тешко да се било шта озбиљније уради изузев да се одбојкашице, које долазе из клубова у јеку сезоне, релаксирају и сачувају од повреда. Што се нашег тима тиче мислим да треба да пружимо прилику Малагурској, јер је изузетан таленат.

Помоћник руског селектора је његова супруга Ирина Владимировна Кирилова, која је под девојачким презименом Пархомчук уочи распада Југославије играла за загребачку Младост. У то време је била најбољи дизач на свету, са СССР-ом олимпијска победница 1988. и светски првак 1990, а с Хрватском потом двоструки европски вицешампион.

– Одбојка се сада игра много брже, јаче, све више личи на мушку. Некада смо више играле за идеју, али живот се мења. Сада су омогућени повољнији услови за припреме, економска ситуација играча је много боља, – направила је поређење Кирилова. – У моје време смо некад побеђивале, а некад не, али нам је репрезентација увек била јака. По томе смо и сада на истим позицијама.

Турнир у Халеу почиње 15. јануара, али су Русија и Србија слободне првог дана. Терзић сматра да Хрватска и Румунија не могу да им поремете одлазак у даље такмичење, док је у другом скупу, по његовом мишљењу, само Турска аутсајдер, док ће Немице, Холанђанке и Пољакиње да воде велику борбу за два места у полуфиналу.