Евроскептици још неповерљивији

Прихватање Лисабонског споразума на референдуму у Ирској, што је био неопходан, али не и довољан услов за даље проширење Европске уније, према оцени политичких аналитичара и странака које прати епитет евроскептичних ништа суштински не мења у процесу прикључења Србије ЕУ. Однос са унијом, како кажу, много више зависи од решења проблема који оптерећују односе Србије и ЕУ него од одлуке Ираца.

Функционери Демократске странке Србије, Српске радикалне странке и Нове Србије понављају да њихове партије никако нису против уласка у ЕУ, али сматрају да владајућа коалиција пристаје на „превише условљавања” ЕУ.

„Процес приближавања мора да буде прожет партнерским односом, а не само ми да повлачимо потезе попут једностране примене трговинског споразума. На тај начин губимо силан новац, али и поништавамо главни мотив ЕУ да нас прими, а то је да прошири своје тржиште на Србију. Ниједна земља која је постала пуноправан члан ЕУ није пре пријема предузимала једностране потезе”, каже Зоран Шами, функционер ДСС-а.

Он оцењује да је оно што се десило у Ирској добро, али добро, пре свега, за ЕУ те да неће битно да утиче на промену ствари кад је реч о Србији.

Потпредседница Нове Србије Дубравка Филиповски признаје да одлука Ираца доприноси томе да евроскептици имају неки аргумент мање. „То ипак неће променити наш став о ЕУ. Ми смо одувек били за европске интеграције, али смо против беспоговорног слушања сваког налога ЕУ како се управо понаша владајућа коалиција јер се тиме занемарују државни интереси ”, објашњава Филиповски.

(/slika2)Најскептичнији према ефектима ирског референдума су радикали. За Милорада Мирчића, потпредседника Српске радикалне странке, ирски референдум не само да није приближио Србију статусу члана ЕУ, већ је још више удаљио.

„Амерички председник Обама је рекао да је дошао крај глобализму. Зашто би ЕУ, као пример глобалистичке политике, била изузетак”, каже он.

На питање да ли ће радикали подржати владу у намери да поднесе кандидатуру за пријем, он одговара да је то замајавање грађана и да је Србији јасно предочено које услове треба да испуни: „Главни и основни услов је признање КиМ, а онда долази усвајање статута Војводине”.

Са ставовима ових странака углавном се слажу и политички аналитичари Ђорђе Вукадиновић и Бранко Радун. Према речима Радуна постоји „завера ћутања” између проевропске Владе Србије и европске бирократије о шансама Србије за улазак у ЕУ:

„Од нашег народа се крије чињеница да су нам шансе мале. После ирског референдума може на први поглед изгледати да западном Балкану није запечаћен пут, али су шансе у суштини јако мале. Подсећам да је бивши немачки амбасадор Андреас Цобел рекао да ће до уласка Србије у ЕУ проћи две деценије”, каже Радун додајући да Србија није урадила много на процесу евроинтеграција те да је и даље сиромашно и корумпирано друштво које није претерано потребно ЕУ. На питање шта би Србија требало да уради он истиче да мора да постане уређена, озбиљна, развијена држава.

(/slika3)„Из случаја Ирске домаћи политички актери требало би да извуку важну поуку да наше прикључење више зависи од интереса ЕУ него од нас. Бриселска бирократија је направила велике уступке Ирској од права забране абортуса, неутралности до места комесара у ЕК да би референдум прошао”, каже Вукадиновић.

Он истиче да није реално очекивати потпуни партијски консензус о евроинтеграцијама, а да би се то десило потребно је да се евроентузијасти мало ослободе свог фанатизма, а евроскептици своје сумње. После Ирске ЕУ пропаганда ће, према његовом мишљењу, добити нови замах, док за евроскептичне странке, које су иначе доста сатеране у ћошак, ово није разлог да ревидирају своје становиште према унији.

Ј. Церовина
А. Маринковић