Ирци охрабрили присталице евроинтеграција

У партијама за које је чланство у Унији државни приоритет, позитиван исход ирског изјашњавања о Лисабонском споразуму виде као још један аргумент у прилог тези да процес проширења није блокиран и да је само питање времена када ће и преостале две земље, Пољска и Чешка, ставити потпис на Лисабонски уговор.

Наглашавајући да ирско „да” олакшава пут Србије ка ЕУ, Јелена Триван, портпарол Демократске странке, додаје да највећи део обавеза и одговорности остаје на самој Србији.

„Тај догађај могли бисмо да искористимо да евроскептицизам, за који део јавности и политичара нема ваљану аргументацију, оповргнемо. Теза да ЕУ није ни спремна за даље проширење не стоји јер ирски референдум говори другачије”, наглашава Јелена Триван, уз оцену да је то одличан сигнал за цео западни Балкан.

Да је Србија корак ближе учлањењу сматра и Жељко Ивањи, посланик Г17 плус, који подсећа да тај пут треба да буде усмерен ка испуњавању „копенхашких критеријума”, што за балканске земље подразумева потпуну и доследну сарадњу са Хашким трибуналом. Идеја Европске уније и политика проширења биле би, према његовом мишљењу, угрожене да је исход гласања у Ирској био другачији. „Мислим да су сви у ЕУ сада одахнули, јер је то још једна држава мање која није прихватила Лисабонски уговор. То је још важније имајући у виду да први референдум у Ирској није прошао”, оцењује Ивањи.

(/slika2)Прихватање Лисабонског споразума у којем је „закључано” даље проширење ЕУ аналитичари еврооптимистичког расположења виде као важан предуслов прикључења Србије. Да су Ирци гласали другачије, тај процес би се знатно одужио.

Милан Симурдић, председник Форума за међународне односе, истиче да је ирски референдум створио институционалну могућност да процес интеграција несметано тече што је за Србију и регион веома позитивно.

Брзина којом ће се врата ЕУ отварати земљама западног Балкана, према његовој оцени, зависи и од сагласности Пољске, а посебно Чешке чији председник има велики отпор према ратификацији Лисабонског уговора. На питање да ли наша влада може ирско гласање да искористи за неки конкретан потез на путу ка чланству, он каже да је наш дневни ред према ЕУ познат, подсећајући на окончање сарадње са Хашким трибуналом.

„Ирски референдум у овом моменту не мења ништа у односу Србије и ЕУ, али мења у смислу атмосфере, што треба узети у обзир, јер замислите да је резултат био другачији”, каже Симурдић који је уверен да је све мање места за евроскептицизам у Србији.  

(/slika3)Према оцени Предрага Симића, професора Факултета политичких наука, Србија се налази на прагу брже фазе у приближавању ЕУ где јој и даље као препрека стоји холандски вето за одмрзавање ССП-а. „За нас је у овом тренутку важно да водеће земље ЕУ покрену процес нашег приближавања Унији са мртве тачке на којој се налази од маја прошле године када је потписан ССП, али врло брзо замрзнут због става Холандије у погледу сарадње са Трибуналом”, наглашава Симић.

Србија ће од ирског „да” имати користи али не тренутне већ је она на дугом штапу, оцењује социолог Милан Николић и додаје да је то један од важних предуслова, јер би без њега остатак пута био блокиран. Николић верује да ће Чешка попустити пред притисцима ЕУ којима ће бити изложена док не потпише Лисабонски уговор.

„ЕУ има начина да врши притисак на чланице, и Ирска је то осетила. Док им је ишло добро, одбијали су Лисабонски споразум. Кад је наишла криза, добили су по џепу и онда су се сетили да им треба ЕУ, њена солидарност и њени фондови, и гласали су већином за његово потврђивање”, закључује Николић. Он, ипак, сматра да изјашњавање у Ирској не може да убрза европски пут Србије који иде својим природним током.

Ј. Церовина – А. Маринковић