Јапанци живе дуго и не гоје се

ТОКИО – Становници Јапана имају најнижу стопу срчаних удара на свету иако имају сличан проблем са крвним притиском и холестеролом као и становници западних земаља.

Уз то, фактори ризика за развој болести срца, попут пушења и дијабетеса, у Јапану су у порасту. На основу свега што је познато у модерној медицини, логично би било да и Јапанци обољевају од болести срца истим интензитетом као и западњаци, а то се ипак не дешава.

Напротив. Јапан је земља чији становници имају најдужи животни век у свету - у просеку живе 81,5 година, жене 85, мушкарци 77,8.

Тајна се, кажу научници, не крије (само) у генетици с обзиром да Јапанци који се на пример преселе у САД много чешће обољевају од кардиоваскуларних болести него њихови сународници у домовини. Тајна је по свему судећи у исхрани.

Јапанаци једу много рибе - чак и до седам пута недељно. Због тога је ниво омега-3 масних киселина у крви Јапанаца много виши него код западњака, а то за резултат може да има мању учесталост атеросклерозе.

У прилог томе говори и студија која је упоређивала ризик од болести срца међу Јапанцима који живе у Јапану, онима који живе на Хавајима и становницима САД.

Показало се да Јапанци који живе у домовини имају најмању учесталост атеросклеротских плакова који се повезују атеросклерозом. Код њих је такође утврђен и највиши ниво благотворних омега-3 масних киселина.

Аутори студије су закључили да је ниво омега-3 масних киселина код домицилних Јапанаца повезан с ређом појавом атеросклеротских плакова, што потврђује благотворно дејство конзумирања рибе на здравље срца.

Још нешто занимљиво је откривено: Јапанци се не дебљају. Не само да је просечни животни век у Јапану дужи него на Западу већ је и стопа гојазности најнижа на свету. Иако су многи склони да припишу ове феномене генима, научне студије указују да гени ипак немају пресудну улогу.

Када се Јапанци преселе у крајеве у којима се практикује западњачки начин живота и исхране, брзо почињу да гомилају сувишне килограме.

Наоми Моријама и Вилијам Дојл написали су светски бестселер под називом „Јапанке се не дебљају и не старе: тајне токијске кухиње моје мајке”. Реч је о једноставном водичу који настоји да свету приближи здравствене предности јапанске кухиње.

Аутори истичу да није нужно да сви једу само суши да би живели дуго и изгледали као Јапанци. Али је важно не само то шта већ и како једу. У томе Јапанци испољавају невероватну естетику, готово уметност.

Моријама и Дојл имају једноставне препоруке - више рибе, поврћа и воћа, мање порције, јести свесно и полако, и увести пиринач у свакодневну исхрану. Супериорност оваквог начина исхране аутори објашњавају с неколико основних хипотеза:

Јапанци једу „очима”. Магија јапанске кухиње је и у уживању у лепоти сервиране хране. У храни се ужива полако и никада се не једе више него што је потребно.

Тајна је и у величини порције. У Јапану се храна сервира у малим посудама, уместо на великом тањиру.

Просечни Јапанац једе шест пута више пиринча од просечног Американца. Мала чинија пиринча сервира се готово уз сваки оброк, укључујући и доручак.

Јапанци обожавају поврће. Сасвим је уобичајено да се у једном оброку сервира и пет различитих врста поврћа и никоме није чудно да за доруцак поједе супу од поврћа или салату.

Риба ипак има централно место. Иако Јапанци чине тек два одсто светске популације, конзумирају чак 10 одсто рибе која се поједе на свету.