Лепота као божији дар

ИНТЕРВЈУ
Драгана Зељковић је члан је градског већа задужен за културу. Рођена Београђанка, васпитана у грађанској патријархалној породици, бори се за остваривање права уметника и побољшање њихових услова живота. Живи у Старом граду и, како каже, не би могла да замисли друго место за живот. Удата је за истог човека већ 25 година и има две кћерке. Као жена потврђена и у професионалном и приватном домену, Драгана Зељковић истиче да у добром партнерском односу не постоји борба него сарадња и да није важно ко доноси одлуку, већ да иза ње стоје оба партнера заједно.

• За жене на Балкану важи да не могу да успеју, ако неко не стоји иза њих. Да ли се слажете са таквом оценом?

– Превише  се бавимо стереотипима. Балканске жене су посебне жене, оне којима вазда није било лако, оне којима  су историјске околности наметнуле велико бреме  и учинило их борцима. Оне су те које су као окосница огњишта сачувале породицу и одржале вредносни систем, а све са циљем заштите своје породице. Када ју је живот добро изударао није јој преостало ништа друго него да се бори. Проблем, међутим, настаје оног тренутка када је таква жена пожелела да постане независна. Наметнута су јој друштвена очекивања да треба да буде успешна у свему, а да и даље буде "чувар" огњишта. Оног тренутка када је почела професионално да се остварује поставило се  питање њене лојалности као супруге и мајке.

• Како коментаришете опаске да су лепе жене по дефиницији глупе? Ко најчешће заступа такве "генијалне" ставове – мушкарци или жене?

– Овде недостаје само још прича о плавушама. Дакле, још један стереотип који служи као изговор онима који нису обдарени ни талентом ни лепотом. Лепе и паметне жене пола свог живота потроше убеђујући друге у сопствену памет и не

ретко им лепота представља више баласт него предност. Прекасно долазе до сазнања да лепота јесте дар божији и да је треба гордо носити, уз  памет, наравно.

Лепота и суштина жене садржана је у истанчаној осетљивости за потребе њених ближњих и истрајности излажења у сусрет тим потребама, а да би оне трајале дуже, жене треба подржати, разумети, волети, често подсећати да прате саме себе, тј. своје слабости, јер само препознајући их, жена може да их преточи у своју снагу.

• Да ли сте заговорница "рецепта" да је успех најбоља женска освета?

– Јадан је свако ко освету користи као мотив за постизање било каквих циљева. Тај се обично угуши у сопственој злоби.

• Да ли се мушкарци плаше јаких жена ?

– Јак би требало да буде онај ко има петљу да донесе важну одлуку, онај ко се бори против нечега или некога. У добром партнерском односу не постоји борба него сарадња, није важно ко доноси одлуку, важно је да иза такве одлуке стоје заједно. Мушкарци и жене  су различити  и поштовањем туђе различитости и интегритета постиже се склад. На сву срећу постоје мушкарци који се не осећају угроженима у друштву "јаких" жена, напротив. Такви мушкарци обично су и највољенији.

• Који вам је животни мото?

– Васпитана сам у грађанској патријархалној породици са израженим осећајем за истинољубивост. То ме прати кроз живот и определило за тренутни посао који радим. Не мислим да сам освешћене главе прихватила садашњи врло захтеван посао, самим тим што сам већ годинама имала врло успешну приватну фирму. Мотив да се бавим овим послом био је борба за правду што је одредило мој живот почев од детињства када сам борећи се за интересе других  добила укор у гимназији, због чега ме је мама назвала дрвеним адвокатом, до данас када се борим за интересе уметника и стварање бољих услова за њих. У овој нашој болној транзицији у послу којим се тренутно бавим присутан је велики број манипуланата и премало је оних часних који су спремни да занемаре своје личне интересе зарад општег добра. Та ситуација демотивише квалитетне људе и чини да се они повлаче у свој мали микросвет. Када бих само имала чаробни штапић да променим тај однос и будем део већине која се бори за опште добро.

• Када бисте каријеру почињали из почетка, шта бисте променили?

– Врло често смо моје пријатељице и ја у дилеми да ли боље у животу пролазе успешне  марљиве жене или жене "њање", оне које не желе ништа да знају, а зашто и да се муче. Веома често ми се дешава да пожелим да ми неко као Душку Дугоушку  каже: "Пазићу те, мазићу те, тепаћу ти Ђоле". После  тренутка самосажаљења врло брзо помислим: "Не будали, није ти још дошло време за одмор, а и не живиш у Швајцарској него у земљи Србији". Садашњост нам је још радикално несигурна и неизвесна да би се било ко од нас одмарао.

Припадам генерацији осамдесетих када је у Београду било лепо живети, када смо сви била нека средња класа, путовали без виза, слушали одличну музику, живели испуњено, неоптерећени новцем. Е, такав живот и бољи желим нашој деци. Ред је сада на њих а ми смо ту да им то и остваримо.

• Која је формула Вашег успеха и шта бисте саветовали младим амбициозним женама како да успеју?