Што им се свиђа – то носе

Носећи тренд међу дамама на српској политичкој сцени који сам својевремено назвао „славским издањем“ и даље опстаје вероватно зато што је близак (новокомпонованом) традиционалном српском бићу. Још се и поделио на „издања за први дан“ и „издања за други дан“, славе наравно. За њега је карактеристично да је одећа веома конзервативна и децентна, најчешће отелотворена у форми костима (сукња „пристојне“ дужине са припадајућим горњим делом, најчешће блејзером), али у обавезно невероватним материјалима.

Цењена представница овога стила доживљава себе као успешну домаћицу која у свом новом дому дочекује госте (а зна се колико они могу да буду злуради) на славској вечери уз обавезни кобалт плави сервис за ручавање и кристал који се вади само за ту прилику. Сасвим је небитно што се сада појављује у Скупштини или влади. Свечане сале су за њу само синоним њеног салона.

С времена на време, женствено прекрсти ноге у чарапама са завршном обрадом у сатен сјају, не би ли дискретно показала своје ципеле (док се продавачица која јој је увалила исте још ваља по поду од смеха).

(/slika2)Наравно, уз овакву одећу иду сасвим непотребни слојеви драматичне шминке у преовлађујућем тону кајсије, са акцентима у бојама које ником не би пале на памет, као и брижљиво обликована фризура која пркоси законима логике, гравитације и доброг укуса.

Тренд „теткица – шефица ресторана друштвене исхране“ у међувремену је сасвим изумро, али се зато појавио сасвим нови – „изгубљена крштеница“, инспирисан сећањем на период живота када нам је било најлепше и када смо и сами тако изгледали. Пошто је тада његова представница углавном била економски много рањивија, логично је да се код одређених делова одеће морало мало импровизовати – отуда та љубав према пластичним ципелицама и мајицама са невешто повећаним деколтеом.

У међувремену се артикулисао и тренд – „ја сам мамина принцеза а тата ме зове злато“. Даме које су се за њега определиле склоне су личној интерпретацији стандарда пословног стила а уз то су довољно ексцентричне да се на радном месту појаве у одећи за коктел.

Мени је најразумљивији тренд, додуше мало рогобатног назива – „људи, грађани и остали – ја сам овде дошла да понешто и завршим“. Представнице овог тренда су обично носилице оних функција које су довољно проблематичне да их ниједан политичар мушког пола није хтео. Оне су генерално озбиљне и забринуте, одговорне и ефикасне и склоне строгој пословној одећи, док им је омиљена боја црна. Ципеле су или са ниским потпетицама или потпуно равне, коса је чиста, али не претерано стилизована, док се ставка звана шминка потпуно брише, јер као таква спада у зону непотребног трошења времена.

А све ово се дешава данас, када је одећу много лакше прилагодити и различитом окружењу, разнородним пословима и различитим људима.

-----------------------------------------

А може и овако…

(/slika3)Пословна одећа се данас помера ка функционалности и удобности, док се много више инсистира на личном стилу него на самој униформности. Више није обавезно комбиновати сукњу класичне пословне форме са блејзером. Она може бити плисирана, набрана или фалтана, једном речју много женственија. Неке ствари ипак остају стандард који се не доводи у питање – обућа мора да буде из рода класичних пословних „салонки“. Добар укус налаже да се уз њих носе врло фине мат чарапе, које су обавезне, без обзира на годишње доба…

Осим класичне пословне кошуље, уз блејзер је могуће комбиновати многе друге врсте блуза а материјал не мора бити само памучни пуплин – данас постоји и веома фина трикотажа. Дамама које су и после овога у дилеми шта да изаберу остаје читав асортиман топова и мајица од финог мерцизираног памука где је, опет, могуће постићи личну ноту избором боје. Панталоне су данас легитимни одевни предмет за даме; при том би требало обратити пажњу на форму и функционалност, што зависи од личног темперамента и конституције. Уз њих је могуће носити и равну обућу. Међутим, затворени формални простори као што је скупштинска сала не дозвољавају ношење чизама – права дама ће своје ципеле понети са собом и презути се пре него што ступи на јавну сцену.

Накит и остали украси морају бити малобројни и довољно ефектни да би се приметили, али координисани са осталим елементима гардеробе. Гумице и пластичне шнале за косу које се користе приликом туширања не долазе у обзир, али фризура мора да буде уредна а коса здрава, док шминка најбоље изгледа на некоме када је ближе природном изгледу…