Уторак, 21.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Под лупом: Зашто оговарамо и завирујемо у туђ живот

Oво ти кажем у поверењу…

Добро познатом реченицом почиње готово свако кафенисање, уз које се размењују најновије „вести” о томе ко је где, чиме се бави и шта му се догађа. Често се то изроди и у непријатност због којих неко пати, али тај аргумент они који преносе информације, а поготово пишу текстове у трач-рубрикама не уважавају
Oво ти кажем у поверењу…

Шта људи, заправо, траже у туђем животу? Зашто оговарају своје пријатеље, завирују им у новчаник и сумњичаво врте главом због чињенице да су се они вратили са летовања за које не би имали пара „да се не баве неким ко зна каквим послом”? Зашто многи читају жуту штампу која читаоце убеђује да се разводе позната певачица и славни спортиста, да је неки глумац малтене оставио своју супругу која није могла да има децу док није отишла на вештачку оплодњу. Још је гласније у таблоидима звечало маратонско писање о певачу који је годинама негирао да је извесна дама родила његово ванбрачно дете. А тек кад је после 20 година у Канади „откривен” син музичара који овде у Србији има складан брак и већ и унучиће…

Наравно тешко је рећи да ли је било ко од новинара трач- рубрика, мислећи само на подизање тиража, успео да се замисли над питањем: а како је деци помињаних љубавника, шта им кажу у школи кад им се мама појави на слободнијим сликама, украденим са ко зна чијег снимка? Прегршт питања на која смо од стручњака потражили одговор.

Одговорност за сваку реч

А стручњаци тврде да осим злобе, пакости, зависти, намере да се други увреди, постоје и позитивни разлози за завиривање у туђ приватан живот, као што су на пример жеља да се подели нека информација, испланира изненађење, осмисли време, заштити породица, пријатељ или колега. Укратко, оговарање се третира као ОК када не обезвређује личност.

Александра Јовановић-Мађар, психолог истиче да у већини речника оговарање има негативно значење које прате речи као што су тричав, злобан, причати о неком „иза леђа”, сензационалан, безразложан, а особе које оговарају прозивају се као брбљиве, тривијалне, баналне, а ипак тако узбудљиве. Сложићете се, каже психолог, да су међу успешно продаваним часописима, и у нашој земљи, и у свету, управо они који садрже трач-рубрике. Често „насловнице” попут оних ко је са ким у вези а ко је „раскинуо”,бајковитих заљубљивања, удварања, луксузног накита и гардеробе, маштовитих путовања, венчања „из снова”, али и скандалозних развода.

Уз трач се људи осећају сигурнији, јер се невоље догађају и богатима, подижу њихову продају, зато што улазе у приватни живот познатих. Уопште, људима је веома забавно и занимљиво да слушају о срећи и несрећи других. Често се измишљају догађаји, или се на стварне „налепљују” пикантни и неистинити детаљи због којих се они лако шире.

Ако оговарате, речи које сте једном рекли заправо не можете повући, упозорава Александра Јовановић-Мађар. Оговарајте одговорно, будите свесни своје намере и упитајте се да ли бисте водили исту врсту конверзације и да је особа о којој причате присутна. Затим се запитајте – да ли је ова прича истинита. Уколико јесте, да ли је неопходно да се преноси даље, од „уста до уста”? Да ли је поштено?

Најмање троје у друштву

Др Зоран Миливојевић, психотерапеут, подсећа да реч оговарање долази од „говорити о...”. Изворно, сваки пут када неко говори о некоме ко није присутан он га „оговара”. Савремено значење је говорити негативно о некоме ко није присутан. И у том смислу сви ми понекад оговарамо некога. Другим речима то што људи говоре једни другима о својим искуствима са другим људима је једна сасвим нормална појава.

(/slika2)Али, наглашава наш саговорник, ако оговарању приђемо као предмету проучавања, тада видимо да је оно једна комплексна друштвена појава која укључује најмање троје људи између којих постоје различити односи. За утврђивање узрока оговарања важно је да ли онај који оговара говори о неком свом директном искуству са трећом особом, у смислу да се другом жали на поступке које је доживео од те треће особе. Тада је оговарање чин комуникације са блиском особом, тражење разумевања и подршке од пријатеља.

Сасвим друкчији узрок има оно оговарање када особа која оговара говори о ономе што је чула, „што се прича”, дакле не о ономе што је доживела. Типичан пример за то су оговарања којим су изложене јавне личности.

Разлог за ову врсту оговарања је то што људи функционишу тако да само пред онима са којима су блиски не носе психолошке маске, већ се понашају опуштено и спонтано, онакви какви јесу. Међутим, када комуницирају са особом са којом нису блиски људи носе маске и успостављају дистанцу. То значи да се у јавној комуникацији показује само део личности, само маска, а да одређени део остаје скривен. Е, то је сада оно што копка! Они знају да се други само представља на одређени начин – а то знају зато што то и сами чине – али их занима какав је он у стварности, шта се крије иза маске или намештене фасаде. Због тога људи прате понашање другог и све оне мале сигнале који се не уклапају у начин на који се он представља тумаче као изражавање скривеног. Дакле, у тој потреби да се открије истина о другоме лежи она радозналост која нас чини гладним трачева.

Вера Бошковић

----------------------------------------------------

Жарко Требјешанин: Задовољство због обезвређивања других

– Ако постоји трач да на пример нека жена вара свог мужа, она ту не може ништа променити. И то је проблем са трачевима што их не можемо успешно демантовати – објашњава психолог Жарко Требјешанин. – Чисто логички могући резултати трача су или да и даље остајемо сумњиви или да потврдимо да је трач истинит. И зато морамо научити да подносимо трачеве иако су они веома непријатни. Важно је међу њима уочити оне који су потенцијално опасни и заштитити се. На пример, споменута жена мора одмах на тај трач да упозори свог мужа. То може изазвати малу брачну кризу, али то је најбоље решење. А некада је потребно некога ко оговара тужити суду.

По мишљењу психолога Жарка Требјешанина, оговарање је увек штетно, будући да се састоји од преношења неистинитих информација или података о некој особи. Оно што оговарача одликује јесте увек присутна деградација и несвесна жеља да се нанесе штета. Али, шта се добија „олајавањем”? Пре свега задовољство обезвређивања других, јер се њиховом девалоризацијом „лајара” уздиже. Занимљиво је да таква особа не само да о себи не мисли ништа лоше, већ и не увиђа величину емоционалне повреде коју изазива.

Ипак, сплеткарење је најгори облик оговарања и посебна врста насиља. У школама 33 одсто ученика прибегава овом облику агресије, сазнајемо од Требјешанина. То је подмукао начин да се из јаке завидљивости осветимо неком кога не волимо и то само зато што је лепши, успешнији или боље живи. И не треба заборавити да они који оговарају увек имају тему за ову подмуклу мисију, а то чине пре свега из досаде, пакости или осећања немоћи. Занимљиво је да се „олајавање” често покрива друштвеним правилима, принципима и нормама. Увек када оговарамо имамо снижено поштовање према себи.

Оговарање има већи значај када су на мети особе из света политике и културе. Ова оговарања могу настати спонтано или бити смишљена и пласирана преко штампе, рецимо да се оцрни и изазове подозрење политичког противника пред изборе, наруши приватан живот, осујети додела награде. Када слушамо трачеве, оговарања и сплетке, саветује Требјешанин, увек је добро имати дистанцу и запитати се да ли је то баш тако као што се прича.

---------------------------------------------------

Нема времена за оговарање

Оговарања је увек било и биће. Питали смо Жарка Требјешанина да ли он лично оговара, а познати психолог је одговорио „никад, јер је одувек много радио”. Написао је многе занимљиве књиге, али је за трачере потпуно незанимљив.

---------------------------------------------------

Млади то раде СМС-ом

Александра Џамић, психолог у Основној школи „Владислав Рибникар” наводи да је тачно да ученици оговарају своје вршњаке и то чине лицем у лице, у телефонским разговорима, као и смс порукама, и-мејлом, на интернет блоговима и преко популарног сајта „Facebook”. Главно оправдање је да „то сви раде”.

-----------------------------------------------------

Мушкарци оговарају колико и жене

Мушкарци трачају једнако често као и жене, показало је истраживање британског Центра за друштвена питања. Трећина мушкараца оговара друге, а више од половине тврди да тако брже постају део пословног тима.

Жене за саговорника у трачању најчешће бирају најбоље пријатељице или породицу, мушкарци су у истраживању изјавили да им је лакше поделити сочне детаље са женама. Жене радије оговарају жене, пријатељице, колегинице, чак и свекрву. Мушке теме су најчешће пијанство, сексуални ексцеси, расипништво, глупост и подлост.

------------------------------------------------

Мали савети за велике трачаре

1. Никад немој гледати особу коју оговараш
2. Оговарај тихо, да те не чују баш сви
3. Немој оговарати пред људима за које знаш да ће све рећи
4. Не оговарај себи блиске особе
5. Не шири лажне трачеве

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.