Имамо додатног капитала за Србију

Колико има истине у наговештајима да би италијанска Интеза Санпаоло могла да купи још једну банку у Србији? С колико ће пара пратити „Фијат“ у Крагујевцу? Да ли ће наставити да одобрава кредите привреди и олакшава услове већ узетих зајмова?

О томе за „Политику“ говори Ђовани Боколини, директор Дивизије интернационалних банака чланица Интеза Санпаоло. То су и теме о којима ће Корадо Пасера, генерални и извршни директор Интезе Санпаоло (чија је тржишна капитализација 38 милијарди евра), сутра у Београду разговарати са српским политичарима и креаторима економске политике.

Како се може оценити пословање Банке у првом делу године?

Да би се разумела дешавања и трендови у овој, једној од најгорих година у историји банкарске индустрије, поређења се праве квартал на квартал. Интеза Санпаоло је у другом кварталу остварила раст прихода од 14 одсто у односу на први квартал. У исто време нето оперативни профит порастао је 31 одсто, а нето добит је на истом нивоу као у претходном кварталу.

Наши укупни пласмани су око 386 милијарди евра, а укупни депозити су 420 милијарди евра. То је најважнији показатељ стабилности, јер банкарска индустрија данас има два велика проблема. Један је отпис лоших пласмана, а други је ликвидност. Ликвидност Интезе Санпаоло је више него позитивна, због чега смо у позицији да позајмљујемо новац другим банкама. Данас у Европи има само неколико банака које су у тој позицији. А ако бисмо анализу резултата свели на регион централне и југоисточне Европе, ми смо једина банкарска групација која је у таквој позицији. Порука за Србију тим поводом је, Интеза Санпаоло може да настави да пласира новац.

Како оцењујете ситуацију на глобалном тржишту?

У последњих месец-два повећало се позајмљивање међу банкама, оживело је међубанкарско тржиште. То значи да је унутар индустрије делимично враћено поверење јер неким банкама се сада верује. Важна напомена је да сада верујемо само неким банкама, док се у прошлости веровало свим банкама. Данас анализирамо банку којој позајмљујемо новац на исти начин као било ког другог клијента.

Да ли је то једна од поука кризе?

Да, то је лекција. Али није кључна.

Кључна лекција је да банкарска индустрија не може да генерише профит сам од себе. Банке могу да генеришу профит кроз пласирање средстава клијентима и кроз чување њихових депозита, пружајући подршку неким развојним плановима својих клијената. Банке не могу да зарађују искључиво на тржишту капитала бавећи се инвестиционим банкарством, што је показао пример у САД и Великој Британији. Тамо су банке зарађивале тако што су првенствено улагале у финансијске инструменте. Могу банке и то да раде, али само онолико колико је у функцији њихових клијената.

Чини се да је због уважавања те лекције Интеза Санпаолопрошла кроз кризу лакше него неке друге банке?

Да. Али, не зато што смо раније научили ту лекцију, него зато што је наша стратегија да услужујемо клијенте. Ми смо део економског система, било Италије било Србије, и наша мисија је да заједно растемо са економијом земље у којој радимо. Ако све ресурсе усмеримо на подршку раста клијента, нама не преостају ресурси које бисмо инвестирали у финансијске шпекулације. Зато то за нас није била лекција, јер је наша стратегија одувек да услужујемо клијенте.

То се види из анализе структуре активе у нашој банци, која је око 638 милијарди евра, а од тога готово 400 милијарди износе пласмани клијентима. А ако анализирате билансе неких немачких или енглеских банака, видећете да је практично само 30 одсто активе у пласманима клијентима.

То је кључни разлог зашто је Интеза Санпаоло прошла потпуно безболно кроз кризу. Ми знамо како да услужимо клијенте и управљамо њиховим средствима и кредитним ризиком.

Криза се из финансијског прелила у реални сектор, дакле и међу Ваше клијенте у привреди. Враћају ли они паре који сте им позајмили?

У земљи у којој се бруто домаћи производ смањује, по дефиницији, урушава се и квалитет кредита. Јесмо забринути, али не превише јер је наш посао да управљамо кредитним ризиком.

У Италији и региону развили смо решења чији је циљ да помогнемо клијенту да превазиђе финансијске потешкоће. Уколико се ради о кредитно способном предузећу које има добру позицију унутар своје гране и добар тржишни удео, таквом клијенту нудимо репрограмирање дуга, односно продужавање рочности кредита. Уколико се доведе у питање могућност грађана да сервисирају стамбени кредит услед смањења зараде или губитка посла, нудимо им продужени рок отплате и смањено оптерећење у висини рате. У Италији користимо модел по коме у једном периоду клијент не мора да отплаћује главницу дуга. То су нека од основних решења да клијенту олакшамо кризу.

Како Банка послује у Србији?

По свим показатељима, Банка Интеза је водећа банка на тржишту у Србији, а на нивоу групације је у рангу са нашим банкама у Мађарској, Хрватској и Словачкој. Интеза Санпаоло је до сада директно инвестирала око 910 милиона евра у Србију, а додатних 913 милиона унето је у земљу кроз директне кредитне линије. Од када послује у Србији, Интеза Санпаоло ниједном није износила дивиденду из Србије, него смо је приписивали капиталу Банке. Никада нисмо направили трансфер новца од Србије према централи у Италији.

Ми смо се у оквиру Бечког споразума обавезали под окриљем договора Србије са ММФ-ом да нећемо смањивати висину кредитних линија ка Србији. С обзиром на нашу јаку позицију, спремни смо да подржимо опоравак Србије кроз додатно инвестирање на њеном банкарском тржишту.

Значи ли то да би Интеза Санпаоломогла у Србији ускоро да купи још неку банку?

Зашто да не. Уколико пронађемо нешто што би био прави спој квалитетног портфолија, квалитетне активе, банке која има широку базу клијената, као и и комплементарну мрежу пословница... Довољно смо јаки да можемо да размишљамо о куповини такве банке.  

Хоће ли Интеза Санпаолофинансијски пратити „Фијат“ у Србији?

Поздрављамо долазак „Фијата“, јер то је још једна италијанска компанија која верује у перспективу српског тржишта.

„Фијат“ је један од наших највећих клијената. Сигурно је да ћемо подржати „Фијат“ у Србији уколико му буду потребна додатна средства не само кроз Банку Интеза у Београду него и целу групацију Интеза Санпаоло.

Миша Бркић

----------------------------------------------

Дисторзија тржишта

Да ли тржиште и конкуренција остају важно правило у банкарском бизнису и после кризе јер су у власничку структуру многих банака ушле државе?

Та интервенција државе променила је правила конкурентске борбе. Јер, најјаче банке које су успеле да преживе кризу ослањајући се на сопствене снаге морале су на тржишту да се надмећу са банкама које су преживеле захваљујући подршци државе. То је била својеврсна дисторзија конкурентности. Сада је ситуација мало другачија, јер су те банке под притиском сервисирања дуга држави.

Интеза Санпаоло није тражила новац ни од акционара, ни од владе. То значи да смо потпуно слободни да доносимо аутономне одлуке.