Махмуд призива Махдија

Иран се спремио за све околности и наша нација је током више од три деценије научила да чврсто стоји на ногама и да све промене окреће у своју корист. Овим речима је председник Махмуд Ахмадинежад објаснио своју позицију поводом могућег увођења још тежих санкција Ирану, у зависности од исхода женевских преговора о атомском програму Техерана. „Учесници преговора могу, наравно, заузети курс који пожеле, али нама то неће нанети штету“, додао је Ахмадинежад, који је на недавно одржаној војној паради поручио да ће његова армија „одсећи руку“ свакоме ко је подигне на Иран. У свему томе рачуна и на „подршку Свевишњег“, а посебно „дванаестог, скривеног имама Махдија“, који ће, како каже, ускоро доћи на земљу да казни непријатеље ислама. Зато Ахмадинежад предузима све мере за што бржи долазак Махдија, самим тим и судњег дана.

Криза због иранског атомског програма већ годинама узнемирује читав свет, али и даље нема чврстих доказа да Техеран развија нуклеарно оружје. Озбиљних индиректних сигнала, међутим, има на претек. Пре неколико дана, САД, Велика Британија и Француска осудиле су Иран због открића тајног погона за обогаћивање уранијума код светог шиитског града Кома, о чему исламска република није обавестила међународне институције. А само два дана после тога, Иран је тестирао усавршене ракете средњег домета, способне да носе атомске бојеве главе и добаце до било које тачке на Блиском истоку. Још раније је Ахмадинежад најавио да ће у постројењу у Натанцу повећати број гасних центрифуга за обогаћивање уранијума – са 8.000 на 54.000 и тако подићи и количину и квалитет сировине која може да се употреби за атомско оружје.

Са друге стране, Техеран је неколико пута одбацивао понуде Москве да она, на својој територији, врши обогаћивање атомског горива за потребе иранске енергетике, иако би му то донело и значајне уштеде. Иран је одбио и цео пакет предлога Запада за изградњу неколико атомских централа, што би био додатни бонус од више милијарди долара. Ако се свему томе дода да Техеран, макар и у цикцак, годинама упркос свим претњама и санкцијама не скреће са пута развоја атомског и ракетног програма, може се основано претпоставити да је крајњи циљ – статус нуклеарне војне силе.

Шта се крије иза такве одлучности иранских лидера, а посебно Ахмадинежада, доктора техничких наука, који је недавно започео други председнички мандат? Познаваоци Исламске Републике Иран објашњавају да овај фанатични шиитски верник, који је још у детињству изучио Куран напамет, заправо ништа и не крије. Да је своје планове јасно представио већ у првом говору пред Генералном скупштином УН, септембра 2005, само три месеца после победе на изборима. „О, свемогући Боже, обраћам ти се са молитвом да убрзаш долазак твог изасланика, нама обећаног, тог идеалног и непорочног човека, оног који ће испунити свет законом и миром“, изговорио је за говорницом ГС УН Ахмадинежад шиитску молитву за повратак Махдија.

У шиитској верзији ислама, дванаести „скривени имам“ Махди, иако се не помиње у Курану, кључна је фигура, која се повезује са наступањем судњег дана, односно апокалипсе. Поједностављено речено, Махди је нека врста месије, чији долазак треба да најави скори смак света. Тврди се да ће он бити сакривен до тренутка који је Бог одредио и да ће у часу страшног суда доћи на земљу и повести муслимане у борбу против зла, па успоставити царство милости и правде. По шиитском предању, Махди је био конкретна личност, дечак по имену Мохамад – потомак пророка Мухамеда и син имама Хасана ал Аскарија – који је наводно мистериозно нестао у 9. веку, на територији данашњег Ирака. Он се сматра последњим, дванаестим, „скривеним имамом“, после чијег повратка ће бити кажњени „непријатељи ислама“.

Доктрина махдизма је пре доласка Ахмадинежада била само религиозна шиитска традиција, али после 2005. постаје државна политичка филозофија, од када председник упорно понавља да ће учинити све да убрза долазак „дванаестог имама“. Иако по верском учењу нико не може да зна када ће Махди доћи, Ахмадинежад тврди да ће се то десити веома брзо и да је лично повезан са Богом („Одвратне су нам речи о томе да се имам неће појавити још стотинама година“).

„Главна мисија наше револуције је да утремо пут другом доласку 12. имама Махдија. Данас морамо да одредимо наше политичке, економске и културне циљеве тако да они одговарају плану повратка Махдија“, изјавио је Ахмадинежад пре три године. Да би, у априлу 2007, основао и специјални фонд, који се бави прикупљањем средстава за „повратак имама“. Да то нису празне речи, Ахмадинежад је показао улагањем 17 милиона долара у џамију Џамкаран (у светом граду Кому, где је сада откривена тајанствена фабрика уранијума), а у којој треба да се појави 12. имам.

Махдизам је за Ахмадинежада моћан политички инструмент унутрашње консолидације нације, „уочи доласка месије“. На спољном плану представља филозофију борбе против Запада. Зато и не чуди да је Ахмадинежад у једном говору указао да су Американци извршили инвазију на Ирак са циљем – да спрече повратак Махдија.

Страни аналитичари су још пре неколико година уочили везу између махдизма иранског лидера и његове одлучности да створи нуклеарну силу, уз све последице које из тога произлазе. „Стручњаци за нуклеарне проблеме узнемирени су што Ахмадинежад може себе да сматра човеком апокалипсе“, написао је 2006. у „Волстрит џорналу“ председник америчког Атлантског савета Фредерик Кемпе.

Нема сумње да је ирански лидер искрени махдиста, али је јасно и да му атомско оружје није потребно само из религиозних разлога. А хаос који при томе може да настане био би, заправо, одлучујући допринос убрзавању Махдијевог доласка, јер ће према предању управо „скривени имам“ бити весник судњег дана. Спој апологете апокалипсе и атомске бомбе – изузетно је опасна смеса.