Излазак из рецесије 2010. године

У Србији је заустављен пад привредне активности закључно са другим кварталом ове године, али се тек у последњем тромесечју очекује „видљив опоравак” српске економије. Изласку из рецесије потпредседник владе Млађан Динкић нада се у прва три месеца наредне године, али побољшање стандарда грађани могу да очекују тек 2011. године.

Мисију Међународног монетарног фонда, која би за десетак дана требало да стигне у Београд, српска страна ће, како је јуче најавио министар Динкић, дочекати са следећом прогнозом: овогодишњи пад бруто домаћег производа биће три одсто (што је мање од пројектованих четири), а приходи у буџету ове године биће за 10 до 15 милијарди динара већи него што је ММФ предвидео.

– Очекујемо да ће јавни приходи бити већи за два до три процента него претходне године. Они јесу имали негативно кретање у првих шест месеци, да би од јула, захваљујући ефектима владиних мера, они почели лагано да расту. До сада смо приходовали исто, као у истом периоду прошле године, када није било кризе – рекао је Динкић.

Укупни буџетски дефицит ће ове године бити 4,5 одсто бруто домаћег производа, казао је он и додао да је то испод просека еврозоне, где дефицит износи шест одсто у просеку.

– Опредељење владе је да се следеће године крене у снижавање буџетског дефицита. Није могуће очекивати спектакуларне резултате јер ћемо и даље кроз разне програме морати да стимулишемо домаћу тражњу – рекао је Динкић.

Према његовим речима, Србија има средстава за покривање буџетског дефицита до краја ове и идуће године тако да ће смањити емитовање хартија од вредности за те сврхе и заменити их јефтинијим изворима.

Динкић је рекао да Србија има 758 милиона евра у резервама НБС, а како се очекује наредне године за покривање дефицита биће потребно 1,6 милијарди евра. „Србија има уговорене зајмове за једну милијарду евра, а добићемо 400 милиона долара од Светске банке, 300 милиона евра од Европске уније и 211 милиона евра за Коридор 10, док ћемо остатак покрити кредитом од Русије”, рекао је министар.

Он тврди да више неће бити повлачења средстава од Међународног монетарног фонда без обзира на постигнути споразум, а тек ће се видети да ли ће та средства моћи да се користе и за покривање буџетског дефицита. Потпредседник владе је нагласио да ниједан евро од кредита ММФ-а у износу од 800 милиона евра није потрошен, већ се налази у НБС.