„Марш поноса” на Вашингтон

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 12. октобра – Центар Вашингтона, авеније које воде до Беле куће и Конгреса, као и централни престонички парк између ова два главна седишта власти, цео јучерашњи дан био је дословно окупиран од стране учесника „Националног марша за једнакост”, овдашње верзије геј „параде поноса”.

Окупили су се у импресивном броју – организатори тврде да их је било бар 150.000, медији говоре о „неколико десетина хиљада”, док полиција, по овдашњој пракси, не износи своје процене о учесницима јавних скупова.

Био је то необичан призор загрљених истополних парова, мушких и женских, младих и старих, који су носили транспаренте, гласно агитовали, а на крају аплаудирали и скандирали говорницима за трибином, који су поручивали да им је стрпљење на измаку и, обраћајући се председнику, који је, због гласног озвучења, можда могао и директно да их чује, поручивали му да је дошло време да испуни своја предизборна обећања.

Обама је са њиховим захтевима био већ упознат: претходне вечери одржао је један од својих мотивационих говора пред три хиљаде активиста организације „Кампања за људска права”, највеће ЛГБТ (скраћеница од „лезбијске, геј, бисексуалне и трансполне”) организације у Америци и на свету (тврди да има 750.000 чланова), која је иначе један од важних донатора Демократске странке.

Тај говор је био отворена подршка овој заједници и њеним захтевима, готово без преседана од једног америчког председника. У том говору он је, са образложењем да „не треба кажњавати патриоте који желе да служе својој земљи”, обећао да ће укинути контроверзну политику „не питај, не кажи” у армији, која подразумева да хомосексуалци могу да буду професионални војници, али само под условом ако ћуте о својој сексуалној оријентацији.

Сутрадан већ, у јучерашњем маршу, чији организатори нису били Обамини домаћини од претходне вечери, већ нова организација основана тек пре годину дана, председнику је замерено да је његов иначе ораторски бриљантан говор био само инвентар старих обећања. Учесници марша, очигледно много нестрпљивији од ветерана са овог фронта који су за традиционалне методе политичке борбе и лобирање, захтевају да се на федералном нивоу њихова права изједначе са свим осталим грађанима, што значи да могу да склапају бракове и да у војсци, али и у сваким другим институцијама, не крију своје полне склоности.

Америка је иначе у растућем правном хаосу око права хомосексуалаца (та реч је иначе овде „политички некоректна” јер, кажу, имплицира хомофобију, реч „геј” је много прихватљивија) и лезбијки: њихово право да закључе брак легализовано је у шест савезних држава (мада је у једној, Мејн, за почетак новембра заказан референдум који треба да потврди или одбаци закон усвојен у локалној скупштини). У престоници, Вашингтону, који има статус дистрикта, овај закон је ушао у процедуру и усвајање се очекује до краја године, док је Калифорнија истополне бракове прво озаконила, па се после шест месеци предомислила.

На федералном нивоу, на снази је Закон од заштити брака, који је 1996. потписао тадашњи председник Бил Клинтон, где се брак дефинише као „заједница мушкарца и жене”. Закон омогућава савезним државама да не морају да признају хомосексуалне бракове засноване у другим, где је то легално.

Обамина подршка геј активистима јесте била отворена, али не и временски орочена: потврдио је да подржава њихове захтеве, али се није изјаснио када ће ту подршку конкретизовати. Разлози за то су, наравно, политички: председник мора да балансира између неопходности да задржи подршку овог дела своје базе, а да истовремено не антагонизира опште јавно мњење, у околностима када најновија истраживања показују да 50 одсто Американаца хомосексуализам сматра „морално погрешним”. Такође, десница ће ово сигурно искористити да мотивише своју базу, на линији „угрожених породичних вредности”.

Обама лично не подржава хомосексуалне бракове, али на високим местима у својој администрацији има неколико истакнутих припадника геј заједнице, а недавно је за амбасадора на Новом Зеланду именовао Дејвида Хабнера, који се изјаснио као геј и више од деценију био адвокат геј и лезбијске алијансе.

Јучерашњи марш био је притисак на Обаму да са речи пређе на дела, али, како ствари стоје, друштво ЛГБТ ће још неко време морати да се задовољи само речима. Своја обећања Обама у (законска) дела, како је поручио један од његових сарадника, планира да преточи – тек пред крај свог другог мандата.