„Marš ponosa” na Vašington

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 12. oktobra – Centar Vašingtona, avenije koje vode do Bele kuće i Kongresa, kao i centralni prestonički park između ova dva glavna sedišta vlasti, ceo jučerašnji dan bio je doslovno okupiran od strane učesnika „Nacionalnog marša za jednakost”, ovdašnje verzije gej „parade ponosa”.

Okupili su se u impresivnom broju – organizatori tvrde da ih je bilo bar 150.000, mediji govore o „nekoliko desetina hiljada”, dok policija, po ovdašnjoj praksi, ne iznosi svoje procene o učesnicima javnih skupova.

Bio je to neobičan prizor zagrljenih istopolnih parova, muških i ženskih, mladih i starih, koji su nosili transparente, glasno agitovali, a na kraju aplaudirali i skandirali govornicima za tribinom, koji su poručivali da im je strpljenje na izmaku i, obraćajući se predsedniku, koji je, zbog glasnog ozvučenja, možda mogao i direktno da ih čuje, poručivali mu da je došlo vreme da ispuni svoja predizborna obećanja.

Obama je sa njihovim zahtevima bio već upoznat: prethodne večeri održao je jedan od svojih motivacionih govora pred tri hiljade aktivista organizacije „Kampanja za ljudska prava”, najveće LGBT (skraćenica od „lezbijske, gej, biseksualne i transpolne”) organizacije u Americi i na svetu (tvrdi da ima 750.000 članova), koja je inače jedan od važnih donatora Demokratske stranke.

Taj govor je bio otvorena podrška ovoj zajednici i njenim zahtevima, gotovo bez presedana od jednog američkog predsednika. U tom govoru on je, sa obrazloženjem da „ne treba kažnjavati patriote koji žele da služe svojoj zemlji”, obećao da će ukinuti kontroverznu politiku „ne pitaj, ne kaži” u armiji, koja podrazumeva da homoseksualci mogu da budu profesionalni vojnici, ali samo pod uslovom ako ćute o svojoj seksualnoj orijentaciji.

Sutradan već, u jučerašnjem maršu, čiji organizatori nisu bili Obamini domaćini od prethodne večeri, već nova organizacija osnovana tek pre godinu dana, predsedniku je zamereno da je njegov inače oratorski briljantan govor bio samo inventar starih obećanja. Učesnici marša, očigledno mnogo nestrpljiviji od veterana sa ovog fronta koji su za tradicionalne metode političke borbe i lobiranje, zahtevaju da se na federalnom nivou njihova prava izjednače sa svim ostalim građanima, što znači da mogu da sklapaju brakove i da u vojsci, ali i u svakim drugim institucijama, ne kriju svoje polne sklonosti.

Amerika je inače u rastućem pravnom haosu oko prava homoseksualaca (ta reč je inače ovde „politički nekorektna” jer, kažu, implicira homofobiju, reč „gej” je mnogo prihvatljivija) i lezbijki: njihovo pravo da zaključe brak legalizovano je u šest saveznih država (mada je u jednoj, Mejn, za početak novembra zakazan referendum koji treba da potvrdi ili odbaci zakon usvojen u lokalnoj skupštini). U prestonici, Vašingtonu, koji ima status distrikta, ovaj zakon je ušao u proceduru i usvajanje se očekuje do kraja godine, dok je Kalifornija istopolne brakove prvo ozakonila, pa se posle šest meseci predomislila.

Na federalnom nivou, na snazi je Zakon od zaštiti braka, koji je 1996. potpisao tadašnji predsednik Bil Klinton, gde se brak definiše kao „zajednica muškarca i žene”. Zakon omogućava saveznim državama da ne moraju da priznaju homoseksualne brakove zasnovane u drugim, gde je to legalno.

Obamina podrška gej aktivistima jeste bila otvorena, ali ne i vremenski oročena: potvrdio je da podržava njihove zahteve, ali se nije izjasnio kada će tu podršku konkretizovati. Razlozi za to su, naravno, politički: predsednik mora da balansira između neophodnosti da zadrži podršku ovog dela svoje baze, a da istovremeno ne antagonizira opšte javno mnjenje, u okolnostima kada najnovija istraživanja pokazuju da 50 odsto Amerikanaca homoseksualizam smatra „moralno pogrešnim”. Takođe, desnica će ovo sigurno iskoristiti da motiviše svoju bazu, na liniji „ugroženih porodičnih vrednosti”.

Obama lično ne podržava homoseksualne brakove, ali na visokim mestima u svojoj administraciji ima nekoliko istaknutih pripadnika gej zajednice, a nedavno je za ambasadora na Novom Zelandu imenovao Dejvida Habnera, koji se izjasnio kao gej i više od deceniju bio advokat gej i lezbijske alijanse.

Jučerašnji marš bio je pritisak na Obamu da sa reči pređe na dela, ali, kako stvari stoje, društvo LGBT će još neko vreme morati da se zadovolji samo rečima. Svoja obećanja Obama u (zakonska) dela, kako je poručio jedan od njegovih saradnika, planira da pretoči – tek pred kraj svog drugog mandata.