Не­ма нов­ца, не­ма опе­ла

Горан Симић из Београда одлучио је да оца, који је био крштен и православац, сахрани без опела зато што је сматрао да је 11.500 динара, колико је требало да плати свештенику, много. „Не знам да ли сам погрешио, али мислим да нисам”, каже наш саговорник.

Симић прича да му је отац умро у Кикинди почетком септембра. Када је отишао да закаже сахрану у цркви, на његово питање колико то отприлике кошта један млађи свештеник одговорио је да треба да плати око 6.000 динара, али да све детаље око сахране, па и цену, треба да уговори са свештеником Првославом Николићем, који је задужен за улицу у којој је становао Симићев отац. Неколико сати пре заказане сахране, Горан Симић је, како нам је испричао, отишао код свештеника Првослава и тада је сазнао да ће га сахрана коштати 11.500 динара.

– Питао ме је неколико пута да ли сам платио гробно место, пошто се новац за то даје цркви, и ја сам му објаснио да је плаћено до 2011. године, пошто је на том гробљу сахрањена и моја мајка, и да имам признанице. Када ми је свештеник рекао да треба да платим 11.500 динара за опело, рекао сам да ми је то много, на шта ми је он одговорио да је то – то. Мој отац је био верник, али сам одлучио да обавим сахрану без свештеника јер је 11.500 динара четвртина моје плате – прича Симић.

Наш саговорник истиче да је са њим код свештеника био и његов комшија, као и да му је маћеха потврдила да су све обавезе које су имали према цркви она и његов отац платили. Горан Симић пожалио се и протојереју Арсену Виловском, архијерејском намеснику кикиндском – послао је писмену жалбу недуго после сахране, a протојереј му је рекао да је писмо проследио свештенику и да чека његов одговор.

Свештеник Првослав Николић тврди да Симић није хтео да плати ни сахрану, ни копање раке, али да није плаћао ни гробна места ни парохијал, односно новчани износ који је, по одлуци епископа и савета епархије, свако домаћинство у обавези да плати и да му је новац затражен за све то. Затим, свештеник Првослав наводи и да је саветовао Симићу да не сахрањује оца без опела, али да га он није послушао.

Неколико наших саговорника, свештеника, објашњава да новац који верници дају за опело, венчање, крштење или неку другу свештену радњу није обавеза уколико неко нема да плати, али наглашавају и да је свештеницима то једини извор прихода, будући да немају плату, као и да због тога неке цркве или црквене општине имају договорену цену за опело или венчање, иако званични ценовник на нивоу СПЦ не постоји.

Протојереј мр Рајко Стефановић, архијерејски намесник крагујевачки, објашњава да је у крагујевачким црквама висина награде за свештене радње ствар добре воље и могућности верника, али и договора свештеника са парохијанима, као и да није никакав проблем да свако да колико може без обзира на уобичајену цену коју плаћају други, јер је свештеницима строго забрањено да ускрате потребу парохијану зато што нема новца.

Званична такса не постоји ни на нивоу архиепископије београдско-карловачке, мада, како сазнајемо, приликом заказивања крштења, на пример, у више београдских цркава треба платити и до 4.500 динара, а уобичајено је да верници, после крштења, дају новчану награду и свештенику. Свака црква одређује оријентациону цену за свештене радње, каже протојереј ставрофор Трајан Којић, старешина цркве Светог Марка у Београду, али ако неко нема новца не мора ни то да плати.

– Нико од свештенства из наше цркве никада није узео ником од грађана ни динар за освећење водице, сечење славског колача и освећење дома. То је принцип – истиче протојереј Трајан Којић.

Свештеник Милан Сузић, старешина храма Свете тројице у Земуну, подсећа да би свако ко жели да се венча или крсти у цркви која не припада његовој парохији ипак требало да плати таксу, као и да они који би желели да на обреду имају црквени хор морају да рачунају на то да и певаче треба платити.

Јелена Беоковић  Марија Бракочевић

------------------------------------------------------------

Строге казне за изнуђивање новца

Према Уставу Српске православне цркве, изнуђивање непрописане награде за свештене радње или изнуђивање награде у новцу у неуобичајеном износу представља преступ. Верник коме је потреба ускраћена јер није имао да плати уобичајени износ који дају и други верници треба да се жали Епархијском црквеном суду, објашњава Жељко Которанин, правник и познавалац црквеног права.

– Том суду би требало поднети пријаву против свештеника, која је неформална, треба описати случај и навести сведоке који су томе присуствовали. Симонија, односно изнуђивање новца за свештенорадње, забрањена је црквеним канонима и казне су строге ако се утврди да је свештеник починио тај преступ. Свештеник никако не сме да условљава вернике новцем и нема право да им ускраћује свете тајне због недостатка новца, осим ако верницима одлуком црквеног суда није ускраћено то право – истиче Которанин.

Он објашњава да „тарифа” на нивоу цркве постоји, али да је застарела и да се одавно не примењује, због чега свештеници висину награде за извршене свештене радње оквирно одређују или у договору са владиком и својим колегама или кажу верницима да дају онолико новца колико могу.

-----------------------------------------------------------

„Црквена влада” одлучује о јесењем Сабору

Свети архијерејски синод Српске православне цркве требало би на данашњој седници да расправља да ли ће бити сазвано јесење заседање Светог архијерејског сабора СПЦ, сазнаје „Политика”. Највише црквено тело, у чијем заседању учествују све владике СПЦ, последњих петнаестак година осим у пролеће, састаје се и у јесен, крајем октобра или у новембру, а сазива га Синод. Како објашњава за наш лист владика нишки Иринеј, један од чланова „црквене владе”, за сада су обе могућности отворене – и да Сабора буде, али и да он не буде сазван.

– Размотрићемо има ли потребе да се сазива заседање Сабора, па ако има довољно разлога да се он одржи на јесен биће га, ако не, нећемо га заказивати – каже владика Иринеј.

И у канцеларији Синода истичу да ће се о Сабору одлучивати по устаљеној процедури, као и да ће он бити сазван ако буде потребно.

На дневном реду данашње седнице Синода могли би се наћи и предлози за смену главног и одговорног уредника „Православља” протојереја-ставрофора Миодрага М. Поповића, а очекује се да Синод разматра и захтев да са места директора Патријаршијске управне канцеларије буде смењен протојереј-ставрофор др Лука Новаковић, старешина Храма Светог Саве на београдском Врачару .

Према незваничним информацијама, поједини архијереји, углавном млађе владике, сматрају да не би требало сазивати јесењи Сабор, јер без патријарха, који се две године лечи на ВМА, највише црквено тело не може да доноси озбиљне и важне одлуке. Текућа питања може решавати и Синод, па за такве проблеме није ни потребно сазивати седницу највишег црквеног тела, став је појединих архијереја. Ипак, како сазнајемо, ни седнице новог сазива Синода нису тако честе, па је тако, од када су на мајском заседању Сабора изабрани нови чланови црквене владе, Синод заседао свега неколико пута. У време када је Синоду председавао патријарх Павле, кога сада, због болести, на месту председавајућег Синода замењује митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Синод се, на пример, састајао једном седмично, а у време рата на просторима бивше СФРЈ и чешће.

Ј. Беоковић