Било је кашља и пре грипа

Милаковац код Краљева – Нема повећаног броја пацијената, нити је више оних који се жале на „врућину и гушење” у амбуланти у Витковцу. Истина, докторка Биљана Ђурић има посла, али су бољке мештана овог и околних села разноврсне, уосталом као и пре појаве новог грипа у овом крају. Горе у брду, преко реке Груже, у селу Милаковцу, одакле је четрдесетшестогодишња Б. Ђ., тешко оболела од вируса новог грипа, у кућама су само најстарији и деца. Нису остали „избегли” у страху од заразе већ леп јесењи дан користе за бербу кукуруза, јабука...

– Нема панике. Ја сам баш био на тој свадби код куће оболеле Б. Ђ. али се сасвим добро осећам. Овде су били лекари и свима су скренули пажњу да се, ако имају повишену температуру, одмах јаве лекару. Но, нико се још није жалио – објашњава нам Радослав Јевремовић, који са Сашом Ђусићем, на њиви усред села бере кукуруз.

У разговору са мештанима потврђено нам је да је Б. Ђ. одлагала лечење не слушајући савете лекара због свадбе коју је спремала сину, а да је прве симптоме малаксалости и повишене температуре осетила још крајем септембра, после једног, такође, породичног весеља у селу. Она је тамо помагала домаћинима и често је улазила у хладњачу где су чувани пиће и храна... Иначе, сви овде негирају причу о томе де је вирус у село донео њен син који је, наводно, возач на међународним путевима. Реч је о младићу који је већ месецима без посла, истина једно време је возио камион ужичких „Путева”, али никада ван земље.

– Ама, има преувеличавања и нетачности нарочито у медијима. Жена се разболела, болест је запустила, али то не значи да ми сада морамо у карантин, да чим се неко накашље, одмах трчимо код лекара. Кашљали смо ми и пре грипа. Нико ни у исхрани, ни у понашању није увео посебан режим. Ето, синоћ смо се дружили, код мене смо „убили” два чајника „вруће” – каже за „Политику” Раде Миленковић, комшија оболеле Б. Ђ.

Баш у току овог разговора трактором пристиже Владан Ђусић, који је посетио породицу Б. Ђ.

– Наравно, нико у селу не избегава одлазак кући оболеле и сусрет са члановима њене породице. Напротив, интересујемо се за њено здравље. Баш сам и ја био на тој свадби и то два, три дана, односно и током припреме и на весељу. Нико од гостију се до данас, дакле десет дана касније, ни на кијавицу није пожалио – каже Ђусић..

У повратку из овог села осећамо, ипак, благу „непријатност” у грлу, али је то, ваљда, због прашине коју шире возила испред нас по неасфалтираном сеоском путу...