Најуспешнија година за Акцијски фонд

Акцијски фонд Републике Србије остварио је у прошлој години најбоље резултате од почетка рада, пре шест година, продавши највећи број мањинских пакета акција. Конкретно, из државног портфеља продато је 420 пакета акција компанија и остварен највиши годишњи финансијски резултат у износу од 163 милиона евра, наглашава за наш лист директор Акцијског фонда (АФ) др Александар Грачанац.
Примера ради, међу најзначајнијим приватизацијама компанија на Београдској берзи у 2007. биле су продаје акција нишке "Електротехне", фирме "Госпођинци", Кикиндског млина, београдског "Класа", "Мотинса" из Новог Сада, предузећа "Млин напредак", Ветеринарског завода из Суботице, УТП "Србија" из Краљева, врбаског "Карнекса", "Дунавке" из Великог Градишта, београдског "Путника", фирме "Зимпа" из Уба, "Гранекспорта", "Суперпротеина" из Зрењанина, "Универзума Кубршница" из Аранђеловца, новосадског "Албуса", београдског "Интеркомерца", Фабрике дувана из Сенте, "Баната" из Нове Црње...

Што се тиче јавних тендера, лане су новог власника стекли пакети акција компанија "Термоелектро", "Радијатор", "Комграп", БИП, "Фадип", ПИК "Бечеј пољопривреда", подсећа наш саговорник.

У овој години АФ ће наставити с применом проверене стратегије продаје мањинских пакета акција у циљу максимизирања прихода од продаје (постизања  виших цена) и убрзавања, односно довршавања процеса приватизације мањинских пакета акција.

У портфељу Акцијског фонда су преостале акције око 250 компанија, међу којима су најатрактивнији мањински пакети у око 100 фирми за које се очекује да ће се без проблема пронаћи купац.

На Београдској берзи ће се, између осталих, понудити на продају акције ГИК Оџаци, ПД Зајечар, ваљевског ВИК-а, "Беогаланта", Београдске аутобуске станице, "Пролетера" из Бачке Тополе, сомборског "Оџачара", "Иритела" из Београда, "Инокса" из Бачког Петровца, рудничке Острвице, предузећа "Тоза Марковић" из Кикинде, крагујевачког "Житопродукта", "Пегаза" из Ивањице, СТУП-а из Вршца…

На јавним тендерима ће се понудити пакети акција компанија "Икарбус" АД – Земун, "Ласта" АД – Београд, "Симпо" АД – Врање, "Мостоградња" АД – Београд, "Жупа" АД – Крушевац, "Прогрес" АД – Београд, "Оптика" АД – Београд, "Заваривач" АД – Врање, "Мајевица холдинг" АД – Бачка Паланка, "Полиестер" АД – Прибој, наводи др Грачанац.

Подсетивши да је изменама и допунама Закона о приватизацији из 2005. године предвиђено да се, после раскида купопродајних уговора који су закључени између Агенције за приватизацију и купаца 70 одсто друштвеног капитала, исти преноси у портфељ Акцијског фонда (у виду 70 процената акција) ради поновне приватизације, наш саговорник наводи да је реч о компанијама које су, по правилу, у девастираном пословно-финансијском стању.

Стога није чудо да ће новог власника пронаћи само мањи број тих фирми, док ће већина неминовно отићи у стечај, односно ликвидацију.

Илустрације ради, довољно је навести податак да је од  укупно пренетих 261 оваквих пакета у портфељ АФ до данас на Берзи продато 54 пакета, док је 60 у међувремену отишло у стечај.

Сумирајући резултате досадашњег шестогодишњег рада Акцијског фонда, први човек те институције наводи да је до данас приватизовано око 1.200 мањинских пакета акција компанија из портфеља АФ од чега је држава приходовала 613 милиона евра.

У структури продатих пакета берзанска трговања чине око 95 одсто трансакција, а остали пакети су пронашли новог власника у поступку "понуде за преузимање" и на Јавним тендерима.

Секторска анализа продатих пакета акција АФ указује на то да је највеће интересовање инвеститора било за акције предузећа из најатрактивнијих, односно најуноснијих грана, попут индустрије хране, пића, дувана, фармацеутске, транспорта, грађевинског материјала, односно капитално интензивним, док су друге, попут текстилне, металопрерађивачке, дрвнопрерађивачке, кожарске и  њима сличне, уопште узев ниже профитабилне и радно интензивне, биле осетно мање атрактивне, те су пакети акција компанија из ове сфере остали у доњем делу лествице пожељних.

У анализи структуре купаца пакета акција АФ, односно земаља из којих долазе инвеститори, може се констатовати хетерогеност.

Највећим делом домаћи инвеститори су били ти који су у приватизацији купили државне пакете акција, а значајан је и број иностраних купаца пакета АФ.

Они превасходно потичу из земаља Европске уније, из суседних и земаља региона, Руске Федерације и САД.

Резултати приватизованих мањинских пакета акција компанија из портфеља АФ су видљиви и у податку да је међу 500 највећих извозника Србије више од половине имало или има акције у портфељу АФ.

Та институција имала је, поред продаје мањинских пакета акција у временски ограниченом периоду уз максимизирање прихода за државну касу, и "пионирску мисију", јер је продајом првих мањинских пакета акција на Београдској берзи, априла 2002. године, значајно допринела развоју берзанског трговања и тржишта капитала Србије.