Опасни радови на „Газели”

Пред обнову „Газеле” саобраћајна гужва није једино што брине градску управу. Проблем би могло бити и облагање моста антикорозивном заштитом. Тај поступак није технички захтеван, али је претња по животну средину, јер поједина антикорозивна средства могу бити отровна и не смеју да капљу у воду, нити да се разлећу у ваздух. Управо се то, као и распршивање састругане фарбе и комада рђе у великим облацима дешавало када су санирани „Панчевац” и Стари савски мост, на којем су због тога радови у неколико наврата били обустављени.

Правилна процедура налаже да се састругана „прашина” слојева фарбе, оксидираног метала и антикорозива сакупља у левцима и кадама, односно да се под мостом простре фолија која ће спречавати да измигољене хемикалије ипак не слете до воде. Идеално би било и коморама окружити део моста на којем се тај посао обавља. Потом се отпад мора пажљиво ускладиштити и хемијски неутрализовати. Све ове технике, међутим, прилично су скупе па их већина наших инвеститора и извођача избегава.

– Када је почела санација Панчевачког моста, рибари су нам јавили да су са конструкције данима падале конфете састругане фарбе. Алармирали смо републичке инспекторе и после тога није било пријава. Још горе је било када се радило на Старом савском мосту. Десетине килограма фарбе је бачено у реку, антикорозив је капао у воду. Пошто су нас стручњаци упозорили колико то може бити опасно, зауставили смо радове неколико пута и притиснули извођача док није почео да поштује правила – сећа се Бранислав Божовић, начелник одељења за мониторинг и заштиту од удеса у Секретаријату за заштиту животне средине.

Горан Гржин, власник предузећа које се бави пескарењем и антикорозивном заштитом, тврди да антикорозивна средства сама по себи нису отровна, али да велика количина хемијског отпада са обрађених мостовских конструкција може бити опасна ако се концентрована нађе у води или ваздуху.

– Пре него почне антикорозивне радове, извођач мора да има атест средства које користи, док би стручне службе требало да испитају узорке отпада и препоруче на који начин би га требало уклонити и чувати. Тако би требало да изгледају почетак и крај радова. Између тога, процес заштите мостова од рђе доста је спор и у току њега не настаје толико велика „доза” отпада да еко-систем не би могао да је апсорбује – објашњава Гржин.

Неки градски челници у ишчекивању одавно најављене реконструкције потпуно зарђале „Газеле” показали су већу забринутост. Они су навели да ће антикорозивна заштита најпрометније саобраћајнице, што је део посла који финансира град, захтевати „изузетно сложену заштиту како не би дошло до помора рибе”. Тај сценарио, кажу људи из индустрије, могао би се одиграти само ако би отпала фарба и антикорозив и они завршили у мирујућој води, на пример у акваријуму, док их текуће воде и ветар брзо разносе до нешкодљиве концентрације. Узимајући у обзир величину престоничких мостова попут „Панчевца” или „Газеле”, они оцењују да се у току једног дана не може створити више од 50 килограма оваквог отпада, што је количина коју силе природе могу да апсорбују.

– Затворени системи заштите који имају усиснике за прашину обезбеђују да рђа, фарба, грит или песак не доспеју у околину, али они су веома скупи и мени делује мало вероватно да се у поткресаним буџетима у доба кризе за то може наћи новац. Зато инвеститори углавном одмахну руком и брину за друге, неизбежне трошкове који су им за вратом – рекао је Гржин.

Пошто је инвеститор антикорозивних радова на „Газели” град, у кабинету градоначелника обећавају да неће заборавити да пропишу еколошке мере предострожности када буде припреман тендер за извођача. Ако се постарају да се отпад не расипа неконтролисано у околину, мораће и да пазе да се састругана мешавина хемикалија и рђе одложи на погодно место.

Професори Технолошког и Хемијског факултета напомињу да је немогуће рећи колико је отпад настао антикорозивним захватима на мостовима опасан у начелу. За суд о томе неопходно је знати тачно које хемикалије су коришћене. А то се не зна ако нису обезбеђени левци и каде и фолије које ће мешавину фарбе и рђе и антикорозива задржавати да се не расипа неконтролисано у околину. Чак и када га ипак сакупљају, још није извесно да ће стручњаци бити позвани да тај отпад испитају. Када је, на пример, саниран „Панчевац”, око 300 килограма отпада су републички инспектори за заштиту животне средине пронашли смештеног у обичну бурад испод моста, надомак воде, иако претходно узорци нису били тестирани да би се утврдило могу ли да угрозе људе и природу.