Крокодили на Менхетну

Свако ће имати свој мали џепни телефон и моћи ће да прима позиве било кога, из било ког краја света. Када су 1908. читаоци једног њујоршког листа предвиђали како ће овај град изгледати за сто година, (2008) визија мобилних телефона, коју су упитани научници пустили у оптицај, деловала је као чиста научна фантастика. Била је то година када је завршена и усељена тада највиша кула на свету, такозвана Сингерова зграда од 47 спратова (187 метара висине), да би је одмах потом на силуети највертикалнијег града на свету претекао за двадесет метара (око пет спратова) виши небодер на Медисон скверу. Видовит је био и доктор Сајмон Флекснер, први директор Рокфелер института који је пре сто година тврдио да ће за један век пресађивање људских органа постати уобичајена појава. По угледу на почетак двадесетог века, када су новинска предвиђања будућности била у великој моди, дванаест знаменитих Њујорчана покушало је да замисли свет за сто година. Како ће Њујорк изгледати Нове 2108?

За сто година нас двоје бисмо могли да разговарамо на два различита светска језика уз аутоматски превод без видљивог преводиоца, преко виртуелне технологије, предвиђа Кен Перлин, професор компјутеристике на њујоршком универзитету. Лични контакти ће и даље бити важни, али ће кроз ваздух у конференцијској сали или на некој породичној прослави струјати флуидне информације о људима са којима смо се нашли. Човек који буде читао новине за сто година (да ли ће таквих уопште још бити?) моћи ће са лакоћом да разуме текст на било ком светском језику, преко виртуелне визије аутоматског превода.

Много мање урбане демократије предвиђа Џим Крамер, водитељ "Лудог новца" са "Си-Ен-Би-Сија", који очекује да ће његови унуци тек понекад моћи туристички да посете Њујорк. Град ће постати власништво шеика из Емирата или неке друге нафтоносне земље. Биће им лакше да лете до Њујорка него до Меке. Потомци некадашњих Староњујорчана долазиће у обилазак града светске финансијске елите само на излет, да покажу својим унуцима како се некад живело.

Сасвим супротна су предвиђања Пола Нерса, садашњег председника Универзитета "Рокфелер", који очекује навалу социолога и других аналитичара друштвених усмерења на овај "отворени град". Можда ће се организмом сваког Њујорчана као мрави шетати сићушни роботи који ће откривати болести у њиховом зачетку. Биће то град јавног превоза, па ће се опасност од епидемија повећати. Али, ако се искорени сиромаштво, Њујорчани ће се сачувати од масовних зараза.

Свако ће у свом оку имати уграђен танани екран, преко кога ће му бити објашњено како да пронађе место где се састаје са пријатељем или да ли је ресторан на Петој авенији добио свежу рибу. 

За сто година неће бити лекара (јер ће њихов посао преузети мрављи роботи), ни преводилаца, иако ће свако племе на Менхетну говорити само својим језиком, али ће бити много свакојаких таласа. Они ће понесени глобалним отопљавањем поплавити део Менхетна, а Централним парком завладаће крокодили. Неки од стаклених небодера биће под водом, претворени у гигантске акваријуме у којима ће пливати фосфоросцентне рибице. Таксисти ће возити подморнице и одводити дошљаке у подводни туризам.  Као нека врста модерних венецијанских гондолијера. 

Њујорчани ће почети да подижу алигаторе чим се излегу, а они ће као кућни љубимци потаманити све историјске мачке и псе. На Вашингтон скверу, који ће и даље носити име по политичкој престоници у којој ће и даље владати једна или друга династија (Клинтонови или Бушови),  окруженом палмама, организоваће се крокодилски маратон. Ким Хастрејтер, уредник "Пејпер магазина", не очекује, међутим, да ће ови глобални крокодили прогутати и новинаре. Био би то превелик залогај чак и за халапљиве свеждере. Па ће тако новинар те 2108. сести на своју пловећу столицу и у екране свачијег ока убацивати своја предвиђања о Новој 2208. години. Без језика и без компјутера, преко интелигентних таласића… док издресирани крокодилчић не доплови са хамбургером. Ручак је стигао.