Од сутра партиципација 50 динара

Од сутра грађани ће за партиципацију плаћају 50 динара, односно 10 динара више него до сада. То је прва конкретна последица економске кризе на здравствени систем. Друго изненађење сачекаће пацијенте када на рецепту уместо лека на који су навикли виде назив медикамента из домаће фабрике, значи или препарат „Галенике” или „Хемофарма”. То је, како је за „Политику” објаснио министар здравља професор др Томица Милосављевића, одлука Владе Србије, мера која стиже из привредних кругова и представља спас за домаћу привреду, али ће бити привремена – траје до краја ове године.

Када је реч о утицају глобалне економске кризе на здравље грађана, што је било и тема панел-дискусије на недавном заседању Светске здравствене организације у Копенхагену, којем је присуствовао и министар Милосављевић, за сада се списак конкретних последица завршава на две поменуте.

– Кризе оваквог типа се на здравље људи никада не одразе директно и брзо, али нажалост, последице буду одложене и видљиве касније. Зато се сви трудимо да унапред предвидимо последице и да објаснимо грађанима да не морају да имају новац да би добили помоћ лекара – каже министар здравља.

Др Милосављевић наводи да се после оваквих криза очекује пораст менталних проблема, јер расте број људи који су изгубили посао или су банкротирали. Повећава се осећај опште несигурности, који утиче на повећање агресивности, насиља, као и менталних проблема. У условима кризе у порасту су и масовне, незаразне болести, узроковане лошим животним навикама, пићем, пушењем, нездравом храном…

Главна мера мора да буде заштита најслабијих група становништва, став је светских медицинских званичника, па наш министар здравља каже како свака земља мора да има разрађене модалитете очувања одрживости и прерасподеле терета плаћања за здравствено осигурање, уз очување најугроженијих група становништва.

– Утицаја економске кризе на здравље много више се плаше богате и развијене земље него ми, сиромашнији, навикли да потрошња, односно здравство у кризама највише трпе. Већ сада постоје озбиљне неједнакости у здрављу, а криза ће их продубити. Неједнакости не морате тражити упоређујући се са другим земљама – у Београду када упоредимо здравље Рома и маргинализованих група видимо да постоји већа смртност одојчади, смрти на порођају, већи број озбиљних обољења међу сиромашнијима. Тај раздор у економским кризама прети да се повећа и зато је важно прерасподелити терет плаћања трошкова лечења, па смо се у том конкретном случају одлучили на повећање партиципације. Истина, сада на 50 динара, али морамо очекивати да се у 2010. години тај износ још повећа – најављује др Милосављевић.

Надлежни у српском здравству озбиљно су схватили препоруку представника Светске банке „како урадити више са мање пара”, па се од 1. јануара 2010. године припремају промене које треба да донесу правилнију расподелу зарађеног новца у здравству, али и да предупреде последице економске кризе у овој области.

– Финансирање лекара у домовима здравља од 1. јануара биће другачије. Лекар који има више од просечног броја картона, а просек се креће између 960 и 970 пацијената по једном доктору медицине, моћи ће да заради за 30 одсто већу плату, али ће за толико бити мања плата оног лекара који не испуњава просек – каже др Томица Милосављевић.