Државне обвезнице за 10 одсто реституције?

Десет одсто власника одузете имовине могло би реституцијом бити обештећено државним обвезницама с роком доспећа од 20 година.

Ова вест јуче је процурила у јавност из, како се то обично каже, добро обавештених извора блиских влади. Ако је тачна, то би могло да значи да ће бившим власницима пољопривредног, грађевинског и шумског земљишта (које чини више од 90 одсто национализоване имовине) парцеле бити враћене у натури.

С друге стране, међутим, стижу и наводне информације о томе да ће сви стари власници бити обештећени државним хартијама од вредности у износу од 10 одсто вредности укупне имовине. Лимит преко кога држава наводно неће прећи приликом појединачног обештећења износи 400.000 евра.

Међутим, Слободан Илић, државни секретар у Министарству финансија, тврди за „Политику” да још није одлучено да ли ће држава старе власнике обештетити само новчано или ће се прибећи комбинацији натуралне и новчане реституције.

– То ће бити познато у новембру, када би требало да сачинимо финалну верзија нацрта закона – каже Илић.

У трагању за оптималним решењем које не би увукло државу у дуготрајне судске спорове и финансијски је оптеретило, Министарство финансија заједно са стручњацима Савета Европе анализира законе и искуства других земаља, који су тај процес окончале или га завршавају. Улога Савета Европе у овом случају није да намеће решење, већ да укаже на резултате других земаља и Суда за људска права у Стразбуру, пред којим се воде многи спорови, како би се извукле поуке и избегле грешке.

Писци закона се залажу за избалансиран модел денационализације који би држави омогућио да ефикасно испуни своју обавезу, да не доведе до нових судских спорова и неправди и, најзад, да одговара економском потенцијалу земље.