Мусолини радио за МИ-5

Историја је злогласног Бенита Мусолинија упамтила као највећег фашистичког диктатора свих времена, који је у сарадњи са нацистима Адолфа Хитлера изазвао невиђену патњу милиона људи широм света. Његова „биографија” је, међутим, од јуче допуњена једним прилично интересантним податком. Како су објавили водећи британски дневни листови, Дуче је пред крај Првог светског рата радио за МИ-5 – британску контраобавештајну службу и за то је добијао плату.

До фасцинантног открића дошао је професор са Кембриџа, историчар Питер Мартланд, и то приликом анализе списа које је иза себе оставио члан британског Парламента и касније министар иностраних послова Краљевства сер Семјуел Хор (био и агент МИ-5 у Риму).

Наиме, у тим папирима јасно се види да је МИ-5 у јесен 1917. године унајмила новинара Мусолинија (објављивао социјалистичку публикацију „Италијански народ”) да за недељну плату од сто фунти (данашњих готово 7.000 евра) преко својих новина шири савезничку пропаганду. Поред тога, Мусолинијеви момци, италијански ратни ветерани, добили су још један задатак – да изађу на улице Милана и „убеде” демонстранте који су тражили мир да остану код куће.

„Мусолини је најмање годину дана плаћан сто фунти недељно”, тврди Мартланд и додаје да је у то време то било доста новца за једног новинара. То је, међутим, била готово безначајна сума за Британију, која је на рат дневно трошила четири милиона фунти.

До споразума је, иначе, између МИ-5 и Мусолинија дошло у тренутку када је царска Русија „колабирала под бољшевичком револуцијом”, а Италија претрпела катастрофалан пораз код Кобарида (Капорета). У страху да би могли да остану без још једног значајног савезника, Британци на Апенинско полуострво шаљу стотину обавештајаца, предвођених Хором, како би за рат придобили локалну радничку класу. Ступају у контакт са Мусолинијем, који постаје њихов агент, а све остало је историја.

Међутим, да и историја уме да се поигра показује један догађај забележен готово две деценије касније. Након завршетка „Великог рата” путеви Мусолинија и Хора били су дијаметрално различити. Док је Дуче после сукоба основао фашистички покрет и средином двадесетих година чврстом руком завладао Италијом, дотле је Хор стигао до места министра спољних послова Уједињеног Краљевства. До новог контакта између њих двојице је дошло када су на видело избиле Мусолинијеве колонијалне амбиције. Тачније, Хор је 1935. године потписао пакт са француским премијером Пјером Лавалом који је омогућио Италији да преузме контролу над Абисинијом.

Ипак, Хор–Лавалов пакт показао се добрим само по једну страну. Због велике непопуларности споразума, Хор је био принуђен да поднесе оставку док је Мусолини наставио да шири свој утицај, да би се коначно 1940. године придружио Хитлеру у борби против својих дојучерашњих савезника.

Р. Шкорић