Петак, 03.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
У МУЗЕЈУ НАУКЕ И ТЕХНИКЕ

Изложба Дунаву у част

Посетиоци ће моћи да виде фотографије, архивску грађу и музејске предмете који сведоче о историјском, научном и технолошком значају највеће европске реке
Изложба Дунаву у част
Термоцентрала „Снага и светлост" на Дорћолу (Фото/ Д.Мучибабић)

По­во­дом Ме­ђу­на­род­ног да­на Ду­на­ва ко­ји је обе­ле­жен ју­че, Му­зеј на­у­ке и тех­ни­ке при­пре­мио је спе­ци­ја­ли­зо­ва­ну из­ло­жбу фо­то­гра­фи­ја, архив­ског ма­те­ри­ја­ла и пред­ме­та из сво­јих збир­ки са те­мат­ским це­ли­на­ма.

По­се­ти­о­ци ће од да­нас мо­ћи да ви­де те­мат­ске це­ли­не „Тра­ја­нов мост, по­глед са дна Ду­на­ва”, „На по­врат­ку из Ца­ри­гра­да 1867. го­ди­не: до­чек кне­за Ми­ха­и­ла Обре­но­ви­ћа у Тур­ну Се­ве­ри­ну”, за­тим „Ђер­дап­ски пи­ло­ти – ло­цо­ви”, „Ми­ха­и­ло Пе­тро­вић Алас: ма­те­ма­ти­чар на Ду­на­ву”, као и „Тер­мо­е­лек­тра­не из­гра­ђе­не на оба­ли или у бли­зи­ни оба­ле Ду­на­ва: Пр­ва јав­на елек­трич­на цен­тра­ла у Бе­о­гра­ду (1893), Елек­трич­на цен­тра­ла у Зе­му­ну (1901) и Тер­мо­цен­тра­ла ’Сна­га и све­тлост’ (1933)”, на­ве­де­но је у са­оп­ште­њу Му­зе­ја на­у­ке и тех­ни­ке.

При­пре­мље­не су и те­мат­ске це­ли­не фо­то­гра­фи­ја „Оста­ци не­мач­ке фло­те по­то­пље­не 1944. го­ди­не у Ду­на­ву код Пра­хо­ва”, „По­че­ци об­ли­ко­ва­ња и из­град­ње бе­о­град­ског те­рет­ног при­ста­ни­шта на Ду­на­ву”, „Хи­дро­е­нер­гет­ски и пло­вид­бе­ни си­стем ’Ђер­дап’ ко­ји чи­не хи­дро­е­лек­тра­не ’Ђер­дап 1’ и ’Ђер­дап 2’ са бр­од­ским пре­вод­ни­ца­ма”, као и „Чу­вај­мо Ду­нав – ре­ку ко­ја по­ве­зу­је на­ро­де, кул­ту­ре и при­род­на бо­гат­ства Евро­пе”.

У са­оп­ште­њу се под­се­ћа да је Ме­ђу­на­род­на ко­ми­си­ја за за­шти­ту ре­ке Ду­нав Ме­ђу­на­род­ни дан ре­ке Ду­нав пр­о­сла­ви­ла пр­ви пут 29. ју­на 2004, на де­се­ту го­ди­шњи­цу од пот­пи­си­ва­ња Ме­ђу­на­род­не кон­вен­ци­је о за­шти­ти те ре­ке, 29. ју­на 1994. у Со­фи­ји. Му­зеј на­у­ке и тех­ни­ке у обе­ле­жа­ва­њу Ме­ђу­на­род­ног да­на ре­ке Ду­нав уче­ству­је од 2023. го­ди­не.

Дан ове ре­ке, ка­ко се на­гла­ша­ва, у Ср­би­ји се обе­ле­жа­ва раз­ли­чи­тим ма­ни­фе­ста­ци­ја­ма, до­га­ђа­ји­ма, кам­па­ња­ма чи­шће­ња оба­ла и ра­ди­о­ни­ца­ма да би се ука­за­ло на зна­чај ре­ке и ње­них при­то­ка за љу­де, жи­во­ти­ње и биљ­ке, као и на нео­п­ход­ност ме­ђу­соб­не са­рад­ње и раз­ме­не ис­ку­ста­ва у ње­ној кон­зер­ва­ци­ји, ра­ци­о­нал­ном ко­ри­шће­њу и уна­пре­ђе­њу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.