Амбуланте и болнице под капом града

Секретаријат за здравство недавно је покренуо иницијативу за промену Закона о здравственој заштити, како би градске власти могле да контролишу рад здравствених установа чији су оснивачи. У секретаријату сматрају да није у реду што немају у рукама механизме за проверу рада домова здравља. Професор др Драгана Јовановић, секретар за здравство, каже да је иницијативу да се такав начин рада промени упутила градоначелнику Драгану Ђиласу. Она каже за „Политику” да је апсурдно то што град који је основао здравствене установе, практично нема могућност и да их контролише.

– Разговарала сам са градоначелником о томе и он је рекао да ће видети да ли постоји могућност да се нешто у овој области поправи преко Закона о граду. Чудно је то да град има право да финансира реконструкцију и изградњу болница и домова здравља, као и набавку медицинске опреме, али на све друго што обухвата контролу рада, број запослених лекара и сестара, њихов распоред, врсте специјалности медицинара, нема никаквог утицаја. Тако је дошло до тога да се Клиничко-болничком центру „Земун” наметнуло да недостатак сестринског кадра може да надокнади тако што ће узети вишак сестара из домова здравља – истакла је др Јовановић.

Обилазећи домове здравља, додаје она, наишла је на скарадну чињеницу да у неким периферним кућама, које имају неколико здравствених станица чију је изградњу потпомогла општина или град нема сталних лекара. Наиме, од Комисије за рационализацију Министарства здравља за тако мало подручје дозвољено је да постоје специјалисте за очно и ушно, као и дефектолог и логопед, а на тај начин су заправо изгубљена четири изабрана лекара.

– Ствар је у томе да ти људи заједно немају посла ни за једно радно време, а ни лекаре који би требало да буду на услузи оним грађанима којима је помоћ стварно неопходна. Као да се заборавља да је основни смисао да здравствена установа буде ближа пацијентима. То је само један од негативних примера – рекла је др Јовановић.

Докторка Јовановић замера и то што они не могу да реагују ни на жалбе пацијената да се не би прекорачиле њихове надлежности, јер то мора да „иде” преко инспекцијских служби Министарства здравља.

– Када тражимо од неке здравствене установе да нас о нечему известе, то је све на нивоу добре комуникације између нас и те куће. Такође, нисмо били упознати са оцењивањем најбољих установа, а ранг-листу смо видели у медијима. Тако не може да функционише добра здравствена заштита и ако то није могуће променити ја ћу се повући, јер не видим начин да се ради нормално – нагласила је наша саговорница.

Проблеми око надлежности града и републике над здравственим установама настали су, према речима др Јовановић, и око превентивних прегледа за рано откривање рака дојке и грлића материце. У овом случају кадрове одређује Министарство здравља, услове обављања и наплате тих прегледа РЗЗО, а Секретаријат за здравство и здравствене установе одговорне су за спровођење прегледа, иако у многим кућама нема довољно радиолога и гинеколога који би то требало да раде.

У Министарству здравља, поводом молбе Секретаријата за здравство да им се дозволи да имају моћ контроле у установама чији су оснивачи, кажу да нису добили иницијативу за промену Закона о здравственој заштити ни од градоначелника, ни од градске управе, али ни од Секретаријата за здравство. Самим тим, нису могли ни да прокоментаришу ову проблематику.

Д. Давидов-Кесар