Минимум за 51 одсто НИС-а две милијарде евра

Министар економије и регионалног развоја Србије Млађан Динкић изјавио је јуче да приватизација Нафтне индустрије Србије (НИС) треба да буде одвојена од гасног аранжмана Србије и Русије и да је минимална цена за 51 одсто те компаније две милијарде евра. "За Србију је најбоље да се прода већински удео у НИС-у и то на квалификационом тендеру, са аукцијом пред ТВ камерама у завршници, где су добродошли и Руси, као и сви други заинтересовани стратешки инвеститори", рекао је Динкић у интервјуу за Бету. Динкић је нагласио да је Србији потребан добар међудржавни гасни аранжман са Русијом, али да цену за НИС треба одредити на основу тржишних критеријума, а не директном погодбом.

"Нема разлога да Србија гасни аранжман са Русијом веже за продају националне нафтне компаније, јер то није урадила ниједна друга земља", рекао је Динкић и додао да од постигнуте цене од продаје удела у НИС-у зависе не само приходи буџета већ и вредност акција те компаније које ће бесплатно бити подељене пунолетним грађанима Србије и запосленима у тој компанији.

Ако се НИС приватизује по тржишној цени, сваки пунолетни грађанин ће, према његовим речима, добити акције те компаније у вредности од око 200 евра, док би добио свега 30 евра ако би се прихватила "понижавајуће ниска понуда" руске делегације која преговара о нафтно-гасном аранжману. Динкић је додао да би прихватање такве руске понуде оштетило буџет Србије за најмање 1,6 милијарди евра, што је износ који је довољан да се изграде оба недостајућа аутопута на југу Србије, комплетна обилазница око Београда и три нова моста у Београду. "Тендерском продајом НИС могла би да се постигне од пет од осам пута већа цена од оне коју су понудили Руси", истакао је Динкић и навео да нови већински власник НИС-а треба да у ту компанију у наредне три године инвестира најмање 300 милиона евра.

Динкић је истакао да није могао да остане у радној групи која преговара са Русима због тога што она није добила јасан мандат да се бори за економске интересе Србије, али да му наду улива што су се преговарачи из редова ДС накнадно ипак сагласили да за НИС мора да се оствари реална цена, да се одмах морају поштовати еколошки стандарди, као и да се не сме дозволити да буде продужен монопол на увоз нафте и прераду нафтних деривата до 2013. године, што су Руси тражили. "Профит који је НИС званично исказао за прошлу годину је био 100 милиона евра и нелогично би било продати ту компанију по цени која ће се само из садашњег профита исплатити за свега неколико година, чак и уколико не буде никаквих нових инвестиција", указао је он.

У преговорима са Русима о гасном аранжману, према његовом мишљењу, Србија треба да настоји да добије транзитни гасовод три пута већег капацитета од понуђеног, са протоком од 30 милијарди кубика годишње, попут онога који су Руси већ договорили са Бугарском, као и да Банатски двор уместо локалног постане регионални центар за складиштење гаса.

На питање да ли у Влади Србије постоји већина која је за тржишне критеријуме у поступку приватизације НИС-а, Динкић је рекао да охрабрује што је Демократска странка схватила да је првобитна понуда Руса неприхватљива. "Надам се да ће због важности НИС-а, који је заједно са Телекомом и Електропривредом Србије (ЕПС) један од три кључна национална ресурса, при одлучивању о аранжману са Русијом превладати разум и свест о борби за националне интересе", рекао је Динкић и запитао зашто би Србија поклањала НИС Русији која никад није била богатија и има могућност да "поштено плати" ту компанију.

Динкић је додао да је добио уверавања да се преговори са Русима о нафтно-гасном аранжману не везују за подршку те земље настојању да Косово остане део Србије.

Он је нагласио да продаја НИС-а мимо тендера са собом неизбежно носи опасност од корупције, као и да би то могло потпуно да уруши транспарентност целокупног система приватизације, јер већ има оних који су почели да заговарају да би директном погодбом требало да се продају и национални авио-превозник ЈАТ, као и аеродром "Никола Тесла".

План Министарства економије је, како је рекао Динкић, да се тендери за НИС и ЈАТ распишу у априлу, а да се пре тога, од 28. јануара до 31. марта, евидентирају садашњи и бивши запослени у тим компанијама, како би остварили право на бесплатне акције у вредности од 200 евра по години радног стажа, обрачунато на процењену тржишну вредност НИС-а и ЈАТ-а пре приватизације.

Од 31. марта до 31 маја у филијалама Националне службе за запошљавање пријављивали би се бивши и садашњи радници Телекома и Галенике и од 31. маја до 31. јула радници ЕПС-а и Аеродрома "Никола Тесла".

Грађани који имају право на бесплатне акције могу да очекују да ће прве уплате у готовини од продаје постојећих акција из Приватизационог регистра добити почетком наредне године, док ће акције јавних предузећа моћи да продају шест месеци након утврђивања тржишне цене за свако појединачно предузеће, односно шест месеци након њиховог појављивања на Београдској берзи.