Имање моје, а оно под земљом…

На питање чије су пећине Србије и ко би о њима требало да брине није лако одговорити. Тренутно је, можда, најзамршенији случај пећине Церемошња, 15 километара удаљене од Кучева, а 150 од Београда. Због те хомољске лепотице проф. др Раденко Лазаревић, наш познати спелеолог, више је времена провео под земљом, него над земљом, док није открио сва блага која се у њој крију – обиље таваничног, зидног и подног накита и китњаста арена, једна од најраскошнијих и најакустичнијих дворана у красу Србије, која се посетиоцу открива цела, чим се са Главног канала ступи на „позорницу”.

Док се двоје свађају...

Очигледно је да овај стручњак није једини који је препознао њену вредност и лепоту. О њу се већ дуже време отимају Туристичка организација општине Кучево и предузетник Љубиша Траиловић, на чијем је имању ова пећина. Истина, то имање је била његова дедовина, па је, услед разних (не)прилика, ишло из руке у руку. Коначно је поново постало његово власништво, и то, каже он, за дебеле паре. Сазнали смо да је намерио да лично брине о пећини. Његова ћерка углавном преузима улогу водича, а кад наиђу веће групе, укључује се и цела породица. У ресторанчићу, који се налази на пропланку изнад самог улаза у пећину, нуде специјалитете по којима је познат овај крај (сир, проја, качамак, јагњетина, мед...), а планирао је да поред њега изгради и етнопарк.

Те идеје су на „стенд бају”, јер је сада у спору са локалним властима. Ако не буде договора, посетиоци ће изгледа морати да се спуштају падобраном да би ушли у пећину, јер Љубиша је решен: „Ево вам пећина, ево вам кључ, али не дам пролаз преко мог имања!” У Туристичкој организацији су запрепашћени како човек може да својата пећину и покушавају да докажу да њиховој организацији реално припада право на коришћење. Док се случај, у који је, како се говорка, изгледа политика умешала прсте, не реши, Траиловић је дежурни испред Церемошње, па бар за сада, свако ко дође, може да је види, а Туристичкој организацији за утеху остаје ништа мање атрактивна и лепа Равништарка, али препоручује посетиоцима да најаве своју посету два дана раније.

– Тај спор није стигао до нас – каже Божидар Васиљевић, географ, саветник у Министарству заштите животне средине и просторног планирања, а некада и активни спелеолог. – Очигледно, није било основа да ми ту арбитрирамо. Али, новом уредбом Владе, управо ћемо разрешити и такве проблеме. Имали смо сличан спор са Стопића пећином на Златибору.

– Она се налази на имању једне породице, кад се из Чајетине крене ка Сирогојну. По њима је и добила име, а један од њих, Милутин Стопић, учествовао је у истраживању, па је и емотивно везан – наставља наш саговорник. – Та породица је била изузетно заинтересована за пећину, а то је хтела и Туристичка организација Златибора.

У суштини, ту се, према речима Васиљевића, увек поставља питање ко ће убирати приход и ко је колико уложио у то.

– Покушали смо да нађемо компромисно решење. И, таман се договоримо, неко поквари. Не знам да ли је ствар окончана на обострано задовољство, пећина је ипак поверена Туристичкој организацији из два основана разлога: јер је неком општинском одлуком много раније била заштићена „као пећина од националног значаја” и јер су нас они убедили да као организација имају боље услове да је уреде и чувају. Али, у уредби пише да мора да се сарађује и са људима који ту имају нека наслеђена права и неки интерес – истиче географ. 

Од Туристичке организације Златибора сазнали смо да је пећина за чије старатељство су се изборили отворена за посетиоце свакога дана од 10 до 18 сати, и тако ће бити све док не падне снег и не заледи се прилаз.

Ресавска – умало да буде осушена

(/slika2)Има у пећинама и око њих различитих проблема и нерешених питања. Лазарева пећина, колос међу пећинама Србије, такође није имала срећну судбину. Пролазила је кроз разне фазе због небриге оних којима је поверено управљање. Сада је обновљена и свакога дана, сем уторка, отворена је за посетиоце, а на располагању су и два водича, истакли су у Туристичкој организацији Бора.

Ова пећина налази се на излазу из величанственог кањона Лазареве реке и представља изузетну природну реткост овог краја. По импресивном волумену пећинског простора, хидролошким карактеристикама, богатству пећинског накита који краси овај величанствени простор и животињског света, као и археолошким карактеристикама и палеонтолошким остацима, могла би се сврстати међу десет најзначајнијих и туристички врло привлачних спелеолошких објеката у Европи, сматрају спелеолози. Међутим, док је Постојнска јама у Словенији одавно туристичка атракција и држави годишње доноси милионе евра, Лазарева пећина је шест пута узалуд свечано отварана.

Прве податке о Лазаревој пећини дао је Феликс Хофман 1882. године. Осам година после њега, пионирска спелеолошка истраживања отпочео је и објавио Јован Цвијић, оснивач наше савремене геоморфологије и спелеологије, а до детаљнијих открића касније је дошао професор др Раденко Лазаревић, на чијим сазнањима свој озбиљан истраживачки рад данас темеље и млади истраживачи.

И Ресавска пећина, у близини Деспотовца, била је на мукама. Умало да потпуно буде исушена, због расвете којом је преоптерећена као да је осветљавана фабричка хала. Уз помоћ Министарства заштите животне средине и Министарства за туризам, спелеолози су извршили реконструкцију, читава поставака осветљења је промењена и сада је еколошки безбедна, тако да је срећом сада постала најпосећенија.

Мале, али вреде

У историји српске спелеологије, од њеног оснивача Јована Цвијића, па до данас, било је више успешних спелеолошких група, а она која је настала у Ваљеву, у оквиру Младих истраживача, и то у периоду сарадње са Раденком Лазаревићем, истражено је и уређено више од хиљаду пећина и јама, а само тридесетак је регистровано. Осим ових које смо поменули, у лепе и значајне убраја се и Рајкова пећина код Мајданпека, позната по монументалном драперском стубу названом „Џиновске оргуље”. Верњикица,на источним падинама Кучаја, у околини Злота, можда је и занимљивија, а надају се да ће у догледно време и она бити оспособљена за посете. На влашком то значи величанствена, непоновљива. Народ јој је сам дао то име, јер је осетио њену посебност. Силне године и труд утрошени су и за уређење Потпећке пећине код Ужица, али, како нам рекоше у Туристичкој организацији, привремено је затворена због одрона. Санација је у току, а надају се да ће је оспособити за десетак дана како би посетиоци могли да искористе да је посете док не почне зима.

Осим по лепоти пећинског накита, неке од њих су значајне и као археолошка места, попут Рисоваче код Аранђеловца, где су нађени трагови оруђа палеолитског човека. Мада је дуга свега стотинак метара и за туристичке посете је уређена неспретно и на брзину, будући да је близу Београда, а налази се у Аранђеловцу, који је и сам туристичко место, има перспективу. Највише је посећују деца којима је то први сусрет са таквом средином. Лазарева пећина издваја се као станиште слепих мишева и необичних и ретких животињица које су се прилагодиле пећинским условима: глиста, псеудошкорпија, 10 врста стонога, златних бубица, а запажене су и две, у свету новооткривене, врсте зоопланктона – лазарос и злотус. Према фосилним остацима претпоставља се да су некад ту живели и пећински медвед, тигар и хијена, што је доказ да је, некада давно, ту живео човек заједно са тим животињама, и борио се са њима за тај исти простор.

Дана Станковић

------------------------------------------------

Из Министарства заштите животне средине и просторног планирања

Уредба Владе на пролеће

Пећине јесу државне, односно јавно добро, и штите се као споменици, али до сада се није знало ко о њима треба да се стара и ко је надлежан на државном нивоу. У два члана новог закона постављени су темељи који ускоро треба да се надограде.

– Уредбом Владе на пролеће ће бити донет један подзаконски акт који ће заштиту, истраживање и коришћење пећина, као и вођење евиденције и оснивање катастра, ближе регулисати. Та уредба ће практично бити образац по којем ћемо та питања решавати – најављује Божидар Васиљевић.

– До сада –  каже он – закон није у улазио у детаље, па су појединци, самим тим што се на њиховом имању налази пећина, или општине, на чијој је територији, сматрали да имају неприкосновено право на коришћење. Они га могу имати, неће држава управљати пећинама, али Влада ће одредити под којим условима и коме их може поверити. Може бити и физичко, и правно лице. Наравно, биће ту проблема и суревњивости, то је код нас неко наслеђе. Ако је то одраз такмичења, то је добро, али ако превазилази неке рационалне потребе, није. Ми желимо да их приволимо да схвате да је то њихов заједнички интерес. Овом уредбом Министарство ће да помогне да се неки проблеми решавају брже и ефикасније.

-------------------------------------------------

Прво човек, па змајеви

Пећине су човеку биле прво склониште и „топли” дом. Кад је научио да гради куће, напустио је ове хладне и влажне средине, а у њих су се, по легенди, уселили змајеви, виле и разна друга митска бића. Онда су се појавили спелеолози и моћном расветом „разјурили” све утваре и звери, учинивши уникатне облике пећинског накита у царству таме и тишине доступним за туристе.

-------------------------------------------------

Феномени под земљом

Под земљом постоје разни феномени. У вишим областима Аустрије има пећина са великим наслагама леда који се никада не топи, кроз једну пећину у Шпанији протичу термалне воде, па посетиоци могу да се брчкају као у бањи, а у Мађарској би, због специфичне микроклиме, неке пећине требало да почну да се користе за плућне болеснике, али то још није довољно медицински испитано. Све пећине у свету углавном су настале у кречњаку, али има случајева да се јављају и у другим стенама, на пример у гипсу, каква је Оптимистичка пећина у Украјини, дужине двеста педесет километара, што и није тако фасцинантно у поређењу са Мамутском пећином у држави Кентаки у САД. Тај пећински систем са сплетом канала дугим готово 600 километара, у којима су арене величине фудбалских стадиона, највећи је у свету. Пећине у Србији су портабл у односу на њих,али су вредне и треба да их чувамо! 

--------------------------------------------

Многи су ажурнији

У Америци и Аустралији систем управљања пећинама је уређен посебним законом до детаља. Али, није тако у свим земљама. Нисмо ми баш најгори. Што се тиче вођења катастра, многи су били ажурнији, а једни од најнапреднијих и најпедантнијих су Словенци. Осим евиденције, они су и на терену обележили сваки објекат, а ми намеравамо ускоро да се угледамо на њих.