Ућуткан „Гардијан”, не и Интернет

Лондонски „Гардијан” објавио је у уторак необичну вест – да му је забрањено да извештава о питању које је један посланик у Парламенту поставио једном министру.

То је био довољан сигнал да се дигне на ноге армија политичких блогера и поклоника популарног „Твитера”. Пошто су сва питања била уредно истакнута на сајту Парламента, брзо су открили шта је спорно и зашто.

Лабуристички посланик Пол Фарели поставио је питање министру правде Џеку Строу шта мисли о ефикасности закона о заштити слободе штампе после судског налога којим је стопирано објављивање извештаја о компанији „Трафигура” о томе како је наводно свесно избацивала веома токсични отпад у Обали Слоноваче 2006.

 „Гардијан” је у мају први објавио компромитујуће доказе о умешаности „Трафигуре” у овај еколошки скандал, а у септембру је добио судску  забрану да објављује било шта о овом извештају, укључујући парламентарне активности у којима би се исти, евентуално, поменуо.

Под огромним притиском Интернета, мада се то нигде изричито не наводи, правни заступник „Трафигуре”, агресивна адвокатска фирма „Картер-Рак” дозволила је медијима да извештавају о постојању забране, али не и о садржају такозваног Минтоновог извештаја, који је својевремено наручила сама „Трафигура”, интернационална компанија са седиштем у Швајцарској, трећи светски трговац нафтом и металима.

„Адвокати су изгледа изгубили из вида чињеницу да су људи стављали на коцку живот и слободу да би се изборили за право да преносе шта њихови изабрани представници раде и говоре”, пише „Гардијан” у уводнику и додаје да је заиста срамно што су британске судије тајним забранама хтеле да поштеде једну такву компанију.

Уредник „Гардијана” Алан Расбриџер прогласио је „велику победу слободе говора”, док већина коментатора указује на тријумф Интернета, који „бежи” постојећим медијским законима.

Ова врста судски одобрене цензуре у Британији, релативно често оружје моћних компанија у борби против новинара, не односи се на сајтове на страним серверима, америчким у случају „Твитера” и „Фејсбука”.

Тако су блогери несметано поставили линкове до комплетног спорног извештаја, који ниједна британска медијска кућа не сме да објави.

„Трафигура” није званично признала да постоји веза између њеног отпада, који је избацио локални подуговарач (осуђен на 20 година затвора), и 15 смртних случајева и масовног оболевања мештана у околини Абиџана, бивше престонице. Међутим, у два наврата је у вансудском поравнању пристала да исплати вишемилионску одштету жртвама: 150 милиона долара 2007, а недавно још 45 милиона долара.

Иста компанија је оптуживана за шверц нафте из Ирака за време санкција и за неодговорно управљање отпадом уопште.

Ј. Каваја