Опет се неће чути изборни глас дијаспоре

"Овде у Америци имамо једну амбасаду у Вашингтону и два конзулата (Чикаго и Њујорк). Према успостављеној процедури, хиљаде Срба који живе на Западној обали морали би да путују у једно од тих места да гласају – што значи, два дана и једну ноћ у путу. Вероватно би издатак био око хиљаду евра за особу која хоће да гласа", поручио је, пре неколико дана, Мирослав Мајкл Ђорђевић, председник Задужбине "Студеница", и упитао како је могуће очекивати да ће тамо било ко гласати на изборима у Србији на овакав начин. Поводом остваривања изборног права наших људи у дијаспори огласила се и Мирјана Самарџија, председница Конгреса српског уједињења, из Сан Франциска, указујући на истоветан проблем, са местом гласања, али и на тешкоће у вези са обавештавањем, регистрацијом бирача у дијаспори и прекратким роком за пријављивање: "Када се све сабере, Србија одржава праксу која за ефекат има спречавање учествовањa дијаспоре у процесу гласања на било који сврсисходан начин, што крши дух закона који гарантује то право. Али, као и сви грађани демократских држава, и ми имамо одговорност да променимо ситуацију за коју сматрамо да се мора променити."

Судећи само по овим ставовима представника Срба из расејања, огромна већина наших људи у дијаспори (процењује се да их има око три милиона), дакле, опет неће искористити своје изборно право. На то, уосталом, указују и егзактни подаци: иако је дошло до повећања броја уписаних из дијаспоре за предстојеће изборе (37.172, у односу на 31.300 бирача, колико је било за парламентарне изборе одржане у јануару 2007. године, а од којих је потом непуна трећина гласала), ипак то представља "кап у мору" у односу на гласачки потенцијал дијаспоре.

Зашто гласови дијаспоре неће – како тврди Славка Драшковић, извршни директор Канцеларије КСУ у Београду – много утицати на ове изборе? Поред чињенице да се одређени, свакако не незанемарљив, број људи одвојио од своје матице, они, и када желе да учествују у одлучивању у Србији, наилазе, према тврдњи Ђорђевића, на "затворена врата".

Грађани Србије у дијаспори требало је, наиме, као и раније, да се пријаве за гласање амбасади или конзулату на чијој јурисдикцији живе, и то до 30. децембра. Морали су лично, факсом или електронском поштом да пошаљу своје податке – име, презиме, име једног родитеља, годину рођења, свој матични број, адресу последњег пребивалишта у Србији (или адресу последњег пребивалишта родитеља), као и садашњу адресу у иностранству и број (још увек) свог југословенског пасоша.

Неда Малетић, државни секретар у Министарству за дијаспору, слаже се са мишљењем које износи Самарџија да је рок за пријављивање био кратак, али је он условљен и тренутком расписивања избора, и наглашава да су асоцијације дијаспоре 28. децембра од Министарства за дијаспору добиле подсећање на то да рок за пријављивање истиче 30. децембра. Републичка изборна комисија прописује све изборне радње, па и начине обавештавања – одређени су, на пример, и медији и тв-канали преко којих ће дијаспора бити информисана, као и поступци државних органа. По овом основу, Министарство за дијаспору поставило је 18. децембра, чим га је примило, обавештење РИК-а на свој веб сајт, али је отишло и корак даље, и послало обавештење "у више од 70 медија дијаспоре", а затим и бројним организацијама дијаспоре. – Заправо, свесни тога да постоји могућност да до многих људи не допре информација, управо због доба године које "качи" празнике, замолили смо и њих да додатно обавесте људе на територијама на којима се налазе о потреби да се дијаспора пријави да учествује на изборима – каже Малетић.

Имајући у виду чињеницу да Срби из Америке морају, како сами кажу, два дана да путују до гласачког места, треба рећи да је лично присуство на изборима прописано законом. – Многе земље су омогућиле својим грађанима да гласају поштом, а у Америци је чак могуће гласање и електронском поштом – указује Драшковићева и залаже се за флексибилније решење, како би убудуће што већи број Срба из расејања гласао.

Малетићева каже да је сада касно за промене кад је реч о изборима 20. јануара, а да је, да би се променило решење о личном гласању, потребна измена изборног закона. С тим у вези, Министарство је наручило једну студију, која је завршена крајем децембра.

Поводом тврдње из КСУ да не постоји добра евиденција о дијаспори, Малетићева објашњава да се они који се нису одјавили са своје адресе у Србији и пријавили неком конзулату, а таквих је, изгледа, много, и даље воде на бирачком месту у Србији. – Примарна последица тога за оне који живе у дијаспори јесте да не добију позив за изборе на адресу у иностранству, а секундарна последица јесте огроман број апстинената у Србији – каже и подсећа на то да је обично милион бирача који никада не изађу на изборе у Србији. Зашто? Па, многи од њих су физички у иностранству. Да би остварили своје бирачко право, људи из дијаспоре морају да буду пријављени у бирачки списак у Србији, али пријављивањем у Посебну евиденцију бирача у конзулатима они, заправо, кажу да су ван земље, и да желе да на изборима гласају у иностранству – додаје државни секретар.

Предвиђено је, иначе, да припадници српске дијаспоре гласају у оним конзулатима и амбасадама где се пријави најмање сто гласача. Постоји могућност да се гласа и ван ДКП, тамо где је, како смо чули, дијаспора боље организована и где постоје услови за гласање. Тако ће у Америци за ове изборе, поред три поменута места у конзулатима и Амбасади, бити отворено, сазнајемо, још једно бирачко место – у Лос Анђелесу, захваљујући управо иницијативи дијаспоре.

Ово је, иначе, четврти пут да дијаспора гласа. Први пут је имала право да се изјасни на председничким изборима 2004. године. Како то да проблеми у гласању дијаспоре нису до сада превазиђени? По свему судећи, потребно је да обе стране, и држава и представници Срба у расејању, ово питање озбиљније заједнички размотре, не само када се приближи неко гласање.

--------------------------------------------------------------------------

Одсутни, а нису

Политички аналитичар у Америци Обрад Кесић каже да се начин гласања у Америци разликује од државе до државе. У неким државама, Американци који су у дијаспори могу да гласају преко тзв. гласачког листића одсутних. У неким државама то своје право преко овог листића они могу да искористе чак неколико дана пред изборе и могу да гласају електронском поштом.

На наше питање да ли је било проблема са електронским гласањем, рецимо упада хакера у тај систем, одговара да није ништа чуо на ту тему, али истиче да "генерално има доста проблема са гласањем у одсуству", јер се дешава да то право користе и особе које нису одсутне, рецимо у Чикагу. Говорили су да путују, а нека странка или кандидат би, заправо, купио од њих право на такво гласање. Дешавало се и да онај ко има листић за одсутне само испуни тај листић, а други гласа уместо њих.

Иако има доста случајева злоупотребе са оваквим правом, Кесић, ипак, истиче да, на овај начин, гласају многи пословни људи, они који су у војсци, али и студенти, сви они који не би имали прилику да гласају (јер нису и по неколико година у својој држави, мада су, наравно, у Америци) то могу да ураде на овај начин.

--------------------------------------------------------------------------

Најскупље у Црној Гори

У иностранству ће се гласати на 65 бирачких места. Осам је нових бирачких места. Она су у Лос Анђелесу, Загребу, Вуковару, Лисабону, Мадриду, Отави, Пекингу и Андријевици у Црној Гори.

Колико ће заиста коштати гласање у иностранству још није познато. Поређења ради, према предрачуну трошкова спровођења избора јануара 2007. гласање у дијаспори требало је да кошта око 200.000 евра. Рачунало се да ће највише пара бити потрошено на хотелски смештај, дневнице и превоз чланова бирачких одбора – нешто више од 100.000 евра. Занимљиво је да су те рачунице показивале да ће најскупље гласање бити у Црној Гори – више од 25.000 евра. За гласање у прекоокеански удаљеној Америци – око 8.000 евра.

--------------------------------------------------------------------------

Укупно 6.701.779 бирача у Србији

Републичка изборна комисија донела је јуче одлуку о измени укупног броја бирача и гласачких листића на председничким изборима, заказаним за 20. јануар.

Према јучерашњој одлуци РИК-а, укупан број бирача у Србији је 6.701.779, уместо 6.692.350 како је било одлучено 9. јануара.

Ту одлуку РИК је донео након усвајања приговора Покрета снага Србије о кршењу изборних права бирача у општинама Гора и упису три бирачка места у тој општини у Призренском округу – Враништа, Млике и Глобочица.

Представници РИК-а требало би данас да преузму изборни материјал за бирачка места у иностранству и доставе га Министарству спољних послова Србије, где ће чланови сталних бирачких места у иностранству добити инструкције о спровођењу гласачког поступка.

Према ранијој одлуци РИК-а, на бирачким местима у Великој Британији, Канади, Португалији и САД гласаће се 19. јануара од 7 до 20 часова, док ће се у осталим земљама гласати 20. јануара.

У иностранству ће бити отворено укупно 65 бирачких места у 36 држава.

Изборна ћутња почиње у поноћ између 17. и 18. јануара и завршава се у 20 сати 20. јануара.