Преко европског првака у Пекинг

Србија ће играти на олимпијском турниру за одбојкаше у Пекингу у августу ове године. У финалу квалификација у Измиру, са којих је само прво место доносило олимпијску визу, наша репрезентација је савладала европског првака Шпанију с 3:2 (24:26, 16:25, 25:19, 25:15, 17:15).
Био је наш тим на тешким искушењима. Први сет су после велике борбе добили Шпанци. У другом је европски шампион деловао као казнена експедиција. Вероватно се после тога свакоме коме је срце куцало за Србију следила крв у жилама, јер је изгледало да нема силе која би могла да заустави разгоропађеног противника.

Преображај јагањаца у лавове

Али, та сила се појавила. И није се појавила негде са стране, није дошла као помоћ. Та сила је никла у самим нашим одбојкашима. У трећем и четвртом сету су очитали лекцију званично најбољој репрезентацији на Старом континенту, а у петом, налик на борбу тешкаша у којој се зада и прими безброј удараца, али се на то не обраћа пажња док нокаут не реши ко је бољи.

На крају су наши одбојкаши летели од среће. Обавили су огроман посао, изборили су се за одлазак на највеће светско такмичење – на Олимпијске игре. Шпанцима преостаје да зацеле ране, па у мају на поправни.

До пре неколико година, док је наша стара гарда била у зениту, овакав успех би био нешто што се подразумева. Није ни сада чудо, али много значи за подмлађену екипу у којој су из оног златног доба само Никола Грбић и Иван Миљковић. Трећи мускетар Андрија Герић због повреде у првом сету полуфинала није могао јуче да игра.

Наш тим је издржао два тешка ударца у прва две сета. Први је изгубио на разлику (26:24) што може да остави дубоку рану. Још теже је било да се преболи други у коме као да су само Шпанци играли (25:16).

Какав је то чаробни штапић између другог и трећег сета нашао селектор Игор Колаковић, шта се то догодило, па да уместо јагањаца, који су после другог сета отишли на клупу, на трећи сет изађу лавови, вероватно нико не би могао да објасни са стопроцентном сигурношћу. Али, управо се то догодило.

Нису Шпанци наивни, да јесу не би били европски прваци, па да помисле да су завршили посао после два сета. Хтели су они да у једном налету заврше посао, али нису могли.

С друге стране мреже је пред њиховим очима из минута у минут израстао див пред којим су били све немоћнији. Била је милина да се гледа како наши одбојкаши све стижу, како после њихових смечева лопта као да није лопта него пројектил, како праве непробојне бедеме на мрежи...

Наплата у петом сету

Све је то, међутим, тек требало да се наплати у – петом сету. Било је одлично решење да Миљковић први сервира, јер нам је одмах донео предност од 2:0. Потом је Ковачевић осветлао образ и донео нам вођство од 4:1. Али, морало је и Шпанцима да крене, па се на промену страна отишло с њиховом предношћу од 8:6. Брзо смо изједначили (8:8) и од тада је то био мегдан само за оне с челичним живцима, за оне са срцем јаким као Калемегдан, за оне који су кадри стићи и утећи и на страшноме месту постојати.

Повели смо с 10:9, онда су Шпанци имали 11:10, 12:11 и 13:12, па смо се изборили за 14:13 и 15:14 за нас. Изједначење је противнику донело "пецање" и то као да је означило да он више не може сам да зада ударац. Запели су Шпанци из петних жила, начинили прави подвиг кад су некако укротили Миљковићеву бомбу, али, ипак, нису могли у наставку те акције да нас спрече да освојимо поен, којим је ударен печат на олимпијску визу за Пекинг на којој пише: Србија.

После победе у финалу квалификационог турнира за Олимпијске игре нашим одбојкашима је са срца пао не камен, него ташмајданска стена. Селектор Игор Колаковић је непосредно по освајању олимпијске визе казао следеће:

– Ово је био историјски меч. Одлазак на Олимпијске игре је од огромног значаја за српску одбојку. Било је оних који нису веровали да ћемо да искористимо већ прву шансу, а сада, када је све прошло, могу да кажем да ћемо у Пекингу да идемо на медаљу. Финале је било теже од свих утакмица, али смо стрпљењем, упорношћу и великом жељом остварили циљ. Имали смо овде играче који не воде главну реч у својим клубовима, Јанића, који је био оперисан, повређеног Герића, који је финале прележао у хотелској соби, Миљковића који је силно желео успех, капитена Грбића, који је дао све од себе... Мени је ово први пут да будем на олимпијским играма, што је сан свакога од спортисте до физиотерапеута.

Дворана: Халкапинар. Гледалаца: 1.000. Судије: Нешер (Израел) и Гоп (Француска).

СРБИЈА: Ковачевић, Н. Бјелица, Јанић, Вл. Петковић, Митровић, Самарџић, Н. Грбић, Никић, Миљковић, Старовић, Подрашчанин. Селектор: Колаковић.

ШПАНИЈА: Суела, Перез, Севиљано, Флорес, Валидо, М. А. Фаласка, Субијела, Г. Фаласка, Молто, Гарсија-Торес, Ф. Родригез, И. Родригез. Селектор: Мендез.