Грађански рат или агресија на Хрватску

Од нашег сталног дописника
Загреб, 16. октобра – Да ли је протекли рат у Хрватској био грађански, како то углавном сматрају у свету, или српска агресија на РХ, каква је хрватска службена оцена, једна је од још увек посебно врућих тема, па се то потврдило и приликом најновије афере око швајцарске одлуке да певачу Марку Перковићу Томпсону на три године забрани улазак у ту земљу, а тиме и у ЕУ због његових концерата с проусташком фашистичком аромом.

Министарство спољних послова РХ, као што је познато, упутило је због те забране протестну ноту Швајцарској, а када је министра Јандроковића због тога оштро укорио и критиковао председник Стјепан Месић он се бранио да спорном нотом није бранио Томпсона већ „домовински рат“ од швајцарске тезе у образложењу те одлуке да се у Хрватској радило о грађанском рату, а не о агресији на Хрватску.

Занимљиво је да на ту тему постоје опречна мишљења и међу истакнутим хрватским интелектуалцима која преноси „Јутарњи лист“. Тако, на пример, историчар Хрвоје Класић о томе каже: „Код нас се домовинском рату још увек приступа емотивно и субјективно. Све се још своди на доказивање ко је жртва, а ко кривац. Но, мислим да је исправно рећи да је на делу била агресија с елементима грађанског рата.”

Његов колега историчар Невен Будак, међутим, мисли другачије. „Рат је истовремено почео и као грађански и као међународна агресија“, каже он и објашњава: „Ако гледамо стриктну научну дефиницију, а на то се углавном ослањају страни извори, грађански рат дефинише се као рат између грађана једне земље, а то је у том тренутку била Југославија, без обзира на то што је рат вођен само на територији Хрватске и БиХ. Не може се избећи ни чињеница агресије Србије и пре међународног признања Хрватске и после њега. Домовински рат је комбинација грађанског рата и агресије и не видим ништа спорно у томе.”

Актуелни председник ХХО и бивши професор историје на америчком Јејлу Иво Банац, међутим, сматра да се ту искључиво радило о агресији на Хрватску.

„О грађанском рату се уопште не може говорити, јер су према Уставу СФРЈ републике биле дефинисане као државе, а Србија је иницирала рат“, напомиње он. Занимљиво би било – додајмо – ову његову формулу применити на оцену великог рата у САД у 19 веку, који су повеле јужне државе ради отцепљења од федерације, па се у целом свету и у самој Америци сматра грађанским ратом.

Банац је даље уверен да би се дефиниција грађанског рата могла користити „само у случају да су ратовали Хрвати против Хрвата“ и додаје: „Срби из Хрватске јесу били њени грађани, али су се они одмах одрекли те припадности. Измислили су своје ’крајинско’ држављанство, те су били инструментализирани од стране србијанског режима који је покренуо и водио рат у Хрватској.“

„Нажалост”, додаје Банац, „код нас целу ствар компликује чињеница да у Хрватској ратно стање и агресија никад нису били проглашени. Управо та чињеница ствара забуну, али неоспорна је чињеница да је Хрватску напала Србија. Стога се не може говорити о грађанском рату, него искључиво о агресији.”