Нова лула мира у Белој кући

Поглавице америчких староседелачких племена припремају се за почасну победу над каубојима. Гланцају перјанице и пакују кофере – за пут у Белу кућу чији их је нови домаћин позвао у госте, пре него потомке освајача Дивљег запада.

Многе је зачудила управо лансирана вест да ће Барак Обама „наћи времена” да се бави пораженима и готово истребљенима у сукобу цивилизација који се одиграо много пре него што је такав обрачун као модерни лом описао Семјуел Хантингтон. Не бежи ли тако шеф Беле куће у „егзотику”, док му земљу, па и свет, тресу економске, социјалне и стратешке кризе, запитали су се поједини посматрачи, чије су резоновање следили медији, објављујући само штуру вест да ће се Обама 5. новембра срести с локалним Индијанцима да би непосредно од њих чуо шта их тишти.

Индијанци и шеф Беле куће мисле, међутим, да ће то бити и скуп специфичних побратима који су један другом ближи него Винету и Олд Шетерхенд у романима Карла Маја. Јер у борби за гласове, током прошлогодишње изборне кампање, Обама је примљен у чланство племена Кроу, из Монтане, где га је једна породица усвојила и наденула му своје презиме Црни Орао (које се испоставило као предсказање – да ће први пут црнац бити на челу државе чији је симбол белоглави краљ птица).

Том приликом, новопрокламовани Индијанац је маси „нових саплеменика” обећао да ће им као председник поправити положај у друштву, прилично занемарен у мандатима Џорџа Буша чији је курс важио за „каубојски”. Куцнуо је час, рекло би се, да обећано и испуни, поготову што анкета показује да већина староседелаца, који су листом (њих 95 одсто) њему дали глас, није видело вајду за себе у његовим текућим антикризним пакетима.

Обама ће, верује се, настојати да са специјалним гостима „попуши нову врсту луле мира”, што ће му троструко погодовати. Прво, као припадник такође дуго потлачене расе, радо ће се прикључити извињењима, управо изгласаним у Сенату, за неправде које су придошлице причиниле староседеоцима. Друго, специфичном социјалном лулом мира ће подупрети прилично полемичну одлуку да баш он буде добитник Нобелове награде за мир. Треће, ако још и заиста припале – председник ће моћи да се правда да је само зарад виших циљева на тренутак јавно прекинуо дуготрајну борбу да себе одвикне од (повременог) пушења.

Рекло би се да је Обами пре свега стало да покаже да жели да Америку реформише из корена. Јер, ако се не може битно поправити статус нешто више од четири милиона потомака староседелаца (проценат и по укупног становништва) којима САД ни сада нису спремне да исплате историјски дуг – како се онда може веровати у остваривост низа других пројектованих стабилизационих подухвата?

Положај Индијанаца је сада, констатују хроничари, осетно бољи него кад су отимана и добра и права. Део историјског дуга отплаћује им се дозволама да под привилегованим условима држе коцкарнице, што јесте обогатило нека племена, на пример на Флориди и у Калифорнији. Таква шанса за профит нагнала је многе да се „присете” корена и да се сврстају међу Индијанце, којима није до те врсте омасовљења па детаљно проверавају заснованост упућених им кандидатура за сродство.

Већина староседелаца би, пак, да одржи своје обичаје, а да истовремено буду и равноправни са осталим деловима друштва. Уместо склада превладавају расколи. Па, тако, Индијанци имају слабију здравствену заштиту, запуштеније школе и за пет година краћи животни век од америчког просека, њихови тинејџери двоструко чешће извршавају самоубиства него вршњаци из других средина...

Не остварују местимично ни основна демократска, бирачка, права – регистровале су невладине организације. Не успевају ни да издејствују да се вашингтонском спортском клубу одузме назив „Црвенокошци” који вређа њихову расну припадност. „Никога Вашингтон није тако дуго занемаривао као Индијанце, прве Американце”, оценио је Обама кад су га прогласили за Црног Орла. Позивом поглавицама би да покаже да више неће бити тако и да Нобелову награду за мир доживљава као подстицај за модернизацију „луле мира”.

У међувремену су истраживачи „открили” да жилама његове супруге Мишел, а онда и њихових кћерки, тече „известан проценат индијанске крви”, осим претежно црначке и делимично белачке. А „крв није вода”...