Хапшења на Волстриту

Према извештајима агенција
Њујорк – Милијардер и оснивач хеџ фонда „Галеон” Раџ Раџаратнам и петорица чланова управа неких од најпрестижнијих америчких компанија ухапшени су у петак увече и оптужени за учешће у незаконитом трговању акцијама уз помоћ „инсајдерских” информација. У највећој афери те врсте у историји Волстрита оптужени се терете за незаконито инкасирање 20 милиона долара, јавио је Би-Би-Си.

Раџаратнам, чији фонд вреди више од седам милијарди долара, оптужен је за коришћење инсајдерских информација за прибављање противзаконите користи трговањем акцијама више компанија.

Полиција је, у припреми хапшења, уз дозволу суда прислушкивала телефоне осумњичених. Ово је први пут у историји Волстрита да је у оваквој истрази коришћен метод који је иначе резервисан за борбу против организованог криминала.

Хапшење је, како преноси Ројтерс, узнемирило многе трговце на америчкој берзи, који често користе „инсајдерске мигове” како би зарађивали велики профит.

У средишту афере су Раџаратнам (52), један од најбогатијих Американаца и најбогатији Шриланканац на свету (има двојно држављанство, а Форбс је његово богатство проценио на 1,3 милијарде долара), његов фонд „Галеон” и двојица чланова управе хеџ фонда „Њукасл”, који је радио у оквиру финансијске компаније „Беар Стернс”. Компанија је пропала 2008. године, али је фонд наставио да послује.

Хеџ фондови штите инвеститоре од пословног ризика куповином уносне робе или акција и комбиновањем фиксних и терминских цена. Преостала тројица оптужених су високи функционери електронског гиганта Ај-Би-Ем(Роберт Мофат, старији потпредседник у одељењу за системе и технологију), консултантске фирме „Мекинси” (Анил Кумар, директор) и гигантског произвођача електронских чипова „Интела” (Раџив Гоел, директор стратешких инвестиција).

Државни тужилац за Менхетн Прит Барара рекао је да је током неколико година инсајдерском трговином зарађено више од 20 милиона долара. Компаније оштећене том криминалном делатношћу, осим Ај-Би-Ема и „Интела”, укључују и компанију „Хилтон хотели”, највећу светску интернет компанију „Гугл” и многе друге.

За ово кривично дело америчким законом запрећена је казна до 20 година затвора. Иако су тужиоци захтевали одбацивање могућности за кауцију, она у Раџаратнамовом случају износи 100 милиона долара.

Постојала је бојазан да би Раџаратнам могао да побегне, али је његов адвокат Џим Валден изјавио: „На суду ће се о овом случају чути много више. Нема говора о томе да би овај човек могао да побегне”.

Валден је за свог клијента рекао да је „грађанин света”, наводећи да је током протеклих пет година у добротворне сврхе поклонио више од 20 милиона долара.

У „Галеону” је саопштено да немају никаквих сазнања о истрази и да намеравају „у потпуности да сарађују са релевантним органима власти”.

Према саопштењу тужилаштва, Раџаратнам би за укупна дела која му се стављају на душу могао да буде осуђен чак на 200 година робије.

Ово је други милијардер који је ове године ухапшен у Сједињеним Државама под оптужбама за финансијске малверзације. Током протеклог лета лисице су се склопиле и око руку оснивача једне од највећих финансијских пирамида, тексаског милијардера Алена Стенфорда, који је оптужен за превару у висини од седам милијарди долара. Он би могао да се суочи са 250 година затвора.

Овој двојици претходио је случај Бернарда Мејдофа, који је ухапшен 11. децембра 2008. и 29. јуна ове године осуђен на 150 година затвора и казну од 170 милијарди долара.

С. Ст.