Степинац васкрснуо у Котору

Котор–Понтификалном мисом и свечаношћу испред катедрале Светог Трипуна у Котору јуче је обележен јубилеј 1.200 година од доношења моштију светог Трипуна из Цариграда у овај град. Уз председника Црне Горе Филипа Вујановића, догађају су присуствовали и остали високи званичници Црне Горе и Републике Хрватске, двадесетак надбискупа и бискупа, а свечану понтификалну мису служио је папин изасланик кардинал Франц Роде.

Пред више стотина верника из Црне Горе, Хрватске и Босне и Херцеговине кардинал Роде, ранији љубљански надбискуп, говорио је о светом Трипуну из Фригије у данашњој Турској, који је као младић мученички страдао у доба Децијевих прогона 250. године. Његове мошти су донете у Котор 13. јануара 809.године.

Кардинал Роде, иначе префект Конгрегације за установе посвећеног живота и дружбе апостолског живота у Ватикану, упоредио је мучеништво светог Трипуна са случајем загребачког надбискупа Алојзија Степинца, по многим историјским изворима „надбискупа геноцида“ из доба Павелићеве НДХ кога је беaтификовао папа Јован Павле II.

Према Родеовим речима, Степинац је„на монтираном политичком процесу 3. октобра 1946. године рекао да је за своје уверење спреман поднети не само исмeјавање, презир и понижење, већ је био спреман и сваки трен умрети.“ Папин изасланик је нагласио да је у прошлом веку 30 милиона хришћана дало живот за сведочанство вере. Он је истакао да су нацизам, фашизам и комунизам три зла која су обележила прошли век и да те „безбожне идеологије нису заобишле ни ово подручје са свим разорним последицама”. „О комунистичким злочинима и прогонима католичке цркве у многим државама једва да се штогод и говори. Још увек анђела таме приказују као анђела светла“, рекао је Роде, први папин изасланик у историји Црне Горе који је присуствовао неком званичном црквеном догађају. На прослави су прочитани и телеграм папе Бенедикта Шеснаестогкоторском о бискупу Илији Јањићу и честитка васељенског патријарха Вартоломеја.

Обележавању јубилеја нису присуствовали представници Митрополије црногорско-приморске, а организатори позив нису упутили ни митрополиту Амфилохију који је у марту овим поводом присуствовао служби у которској катедрали.

Ж.Комненовић