Љоса верује у амерички сан

Шта ће се одласком Буша променити у свету и Латинској Америци? Инспирисани напретком тамнопутог младог председничког кандидата из Демократске странке у САД, независно један од другог, мексички писац и аналитичар леве оријентације Хорхе Кастанеда и перуански писац Марио Варгас Љоса изнели су ових дана у рубрици "Мишљења" у мадридском "Паису" супротна очекивања.

Симболични одјек евентуалне Обамине победе допринео би да се нарушена слика о Америци нагло поправи, слаже се Хорхе Кастанеда, нарочито у земљама такозваног "трећег света". Али брзо би се испоставило да је нада у промене била илузорна. Јер, како наводи Кастанеда, "Антони Лејк, главни саветник за спољну политику Обамине кампање, и највероватније његов државни секретар, и сам је летос на једном саветовању у Италији признао да је простор за промене према Ираку или Ирану "веома сужен" јер САД једноставно не могу да се повуку "повијеног репа", нити да оставе Израел на милост и немилост, иранским нуклеарним ћефовима".

Симболика без суштине

Чак и када би могућност да Обама постане нови станар Беле куће била реална, што је преурањено предвиђати, Кастанеда упозорава да су "садашњи и будући Обамини и Хиларини саветници мање више исти" и да "сви долазе из Клинтонове администрације: Лејк, Холбрук, Ричардсон, Олбрајтова…" Тешко је замислити, додаје овај мексички професор латиноамеричких студија на Њујоршком универзитету, да би разлика у вођењу спољне политике између ова два преткандидата (Хилари Клинтон и Барак Обама) могла бити значајна. Пре него о суштини, говоримо, значи, о неопипљивој, атмосферској импресији, закључује Кастанеда.

Нови председник "у боји ваниле" имао би, како не спори Кастанеда, у времену "огромне глобалне непопуларности САД" парадигматичну улогу да разбије ову слику. У исламским, афричким и латиноамеричким земљама радовали би се кад би видели да "лошим момцима" (бели Американци) командује "један од нас"… Ваља подсетити да је актуелна слика САД и Вашингтона проузрокована углавном инвазијом и окупацијом Ирака, Абу Граибом, злоупотребама силе, унилатерализмом… Иако је за време Буша практично створен зид (мада он још није изграђен) између САД и Мексика, Латинска Америка више замера актуелној америчкој администрацији за пасивност него због активизма каквој су били склони Реган, Буш отац и Клинтон.

Више од милион Мексиканаца изашло је далеке 1962. године на тргове главног града да прослави победу Џона Кенедија, да би тај славни председник католик, попут већине Латиноамериканаца, само после неколико месеци довео свет на ивицу рата искрцавањем у кубанском Заливу свиња. Мексиканци су се радовали Кенедију, зато што је први католик на челу "империје", а слично би поздравили Обаму као првог тамнопутог председника, констатује Кастанеда, који могућим променама придаје само симболички значај.

Амерички сан није пука реклама

Сенатор Обама је први обојени политичар у САД који је својим говором (без расних обојености или предрасуда) истовремено успео да продре у срца белаца, црнаца и Латиноса, подсећајући их на темељне америчке вредности као што су слобода, правда, владавина закона, подједнаке шансе за све… оцењује Марио Варгас Љоса. Овај велики писац који последње две деценије срчано брани поједине оружане интервенције Вашингтона (био је ватрени присталица бомбардовања СРЈ 1999) тврди да верује како амерички сан није измишљотина рекламних агенција.

Уз мноштво врлина он САД приписује да од самог настанка гарантују опште благостање без обзира на разлике у пореклу и да трајно стимулишу креативност сваког свог грађанина. Иако је овај сан пролазио кроз своје трауме, Љоса тврди да се он увек изнова враћао. Захваљујући овим највишим вредностима човечанства, САД су постигле историјски светле тренутке: индустријски и научни развој, пријем и интеграцију десетина милиона имиграната свих традиција и култура… Америци такође одаје признање за борбу против фашизма и нацизма у два светска рата и "одбрану западног света од тоталитаризма у годинама хладног рата".

За разлику од оног што се дешава у Француској или Латинској Америци, револуције су у САД, како тврди проамерички настројен Варгас Љоса, мирне, "не изводе се на барикадама, већ у изборним кутијама, не остварују се мецима и бомбама већ гласовима и речима". После Ајове и Њу Хемпшира, како очекује Љоса, долазак Барака Обаме, који је и сам у својој биографији доживео остварење америчког сна, постаје опипљива вероватноћа.

Занимљиво је да читаоци у писмима "Паису" одбацују анализу Варгаса Љосе као "нереалну" и саветују му да се посвети писању фикције, уместо што губи време "глачајући ципеле" Вашингтону.