Ентитетско гласање о(п)стаје

Ако се на сутрашњем састанку у војној бази Бутмир код Сарајева и потегне питање укидања ентитетског гласања, шансе да та идеја политичких представника Бошњака у Босни и Херцеговини прође у овом тренутку готово да је равна нули. Руководство Републике Српске одлучно се противи томе уз образложење да би то било практично укидање овог ентитета, за шта има и јавну подршку званичног Београда. Сви саговорници „Политике”, чак и они који нагињу овом бошњачком предлогу, којим би се, по њиховом мишљењу, побољшало функционисање заједничке државе, истичу да садашња атмосфера у БиХ не погодује реализацији ове замисли.  

Чак је и амерички амбасадор у БиХ Чарлс Инглиш у петак рекао да није време за укидање ентитетског гласања, јер у овом тренутку није могуће постићи договор о томе у БиХ. Инглиш каже да се САД слажу са Европском и Венецијанском комисијом да ентитетско гласање блокира рад институција.  „Када је Венецијанска комисија пре четири године изнела свој закључак да ентитетско гласање представља сметњу, речено је и да политичка ситуација није таква да би се то променило”, указао је Инглиш, оценивши да је политичка ситуација сада осетљивија него тада.

Наводећи да идеја промене дејтонског Устава јесте да се ограничи моћ ентитета у блокирању неких ствари које се тичу БиХ, Александар Попов, копредседник Игманске иницијативе, каже да се, када је реч о ентитетском гласању, може наћи неко средње решење, имајући у виду да се РС никако неће сагласити са његовим потпуним укидањем. „Има ствари у којима би БиХ могла да функционише као целовита држава и да око тога нема ентитетског гласања. А око ствари које задиру мало више у питање ентитета, може да остане ентитетско гласање. Мислим да би такво решење довело до функционалније државе”, сматра Попов.

Неки од саговорника „Политике”, међутим, сматрају да је ентитетско гласање механизам који омогућава опстанак Републике Српске.

„Принцип ентитетског гласања је механизам за заштиту територијално-политичких јединица у БиХ – РС и Федерације БиХ. Због тога би укидање ентитетског гласања било равно укидању РС и рушењу темеља Дејтонског споразума”, изричит је професор Правног факултета у Бањалуци др Петар Кунић. Он додаје да значају ентитетског гласања додатну специфичну тежину даје чињеница да Уставом БиХ није прописано право нулификације, односно право поништавања закона који су донесени на неуставан начин.

Како преноси наш дописник из Бањалуке Боро Марић, др Кунић бошњачке приговоре да је БиХ нефункционална држава сматра оправданим, али истиче да „кривци за то нису Срби, већ Бошњаци који упорно нарушавају уставом утврђену поделу надлежности између заједничких органа БиХ и њених ентитета”. „Основни предуслов за функционалност државе је добра политичка воља да се поштује њена уставност, а Бошњаци је, очигледно, немају. У свему овоме неопходно је нагласити да је БиХ федерална држава, а то су државе са подељеним суверенитетом, јер се власт дели између чланица и државе у чијем су саставу. При томе, федералне јединице, у оквиру овлашћења које имају, уживају пуну самосталност”, објашњава др Кунић и оцењује да БиХ има довољно надлежности које јој омогућавају да буде ефикасна као и друге федералне државе.

Чедомир Антић, председник Напредног клуба, сматра да је укидање ентитетског гласања врло лош предлог, оцењујући да ће међународна заједница ипак инсистирати на томе. „БиХ треба да буде федерација. Укидање РС није стварање функционалне државе већ укидање права српском народу, која већ имају поједине регије и поједини народи у Европи - у Немачкој, Белгији, Шпанији”, истиче Антић.

Питање је, ипак, да ли је садашња организација државе најбоље могуће решење за БиХ, односно, да ли је могуће организовати БиХ на неки други начин, а да буде прихватљиво за сва три народа. Александар Попов сматра да се са неким од садашњих политичких актера у БиХ (посебно са Харисом Силајџићем и Милорадом Додиком) и у постојећој политичкој клими, Босна и Херцеговина не може организовати битно другачије. Прекрајање садашње организације покушано је недавно кроз разговоре у месту Пруд код Босанског Шамца, али се и тада актери тих састанака нису, изгледа, добро разумели, па од тога није било ништа. Било је и калкулисања око стварања трећег ентитета за Хрвате, подсећа Попов, али би, како каже, тек то била катастрофа. „У том случају више не би имало сврхе говорити о Босни као о држави. А ако стање остане овако, не видим у ком правцу то даље иде. То је даље растакање БиХ и то би био, по мени, трагичан, драматичан завршетак”, додаје он.

Чедомир Антића, пак, сматра да је равнотежа у БиХ могућа једино ако се призна садашње стање, с тим што би ту државу требало потпуно демилитаризовати. Ако успе укидање ентитета, оцењује он, у наредних десет година питање права три конститутивна народа биће потпуно сведено на етнологију и на причу о културном идентитету (већ постоји идеја да на следећем попису не буде питање о националној припадности грађана, као и идеја да се успостави централна телевизија у којој би водитељи користили неки нови језик).

Б. Баковић - Ј. Церовина

---------------------------------------------------------

Бројчана надмоћ Бошњака

Уставом БиХ је прописано да одлуке Представничког дома Парламентарне скупштине (у коме су 42 посланика) ступају на снагу само под условом да за њих гласа најмање по једна трећина посланика из РС и Федерације. Из Федерације БиХ је 28 (22 Бошњака и шест Хрвата), а из РС је 14 посланика (двојица су Бошњаци, чланови СДА и Странке за БиХ). Да није принципа ентитетског гласања, посланици из Федерације БиХ увек би могли да прегласају колеге из РС, објашњава др Кунић. „Без принципа ентитететског гласања, у најгорем случају, Бошњаци и Хрвати би двотрећинском већином гласова могли да промене Устав БиХ и да формално укину ентитете”, додаје он.

Б. М.