Да се бламира комунистичко време

У основи процеса рехабилитације је идеологија: све се своди на то да се бламира комунистичко време, и да се систем који је данас доминантан прикаже као бољи и као ,,крај историје”.

А кад је о рехабилитацији реч, очекујем да ће и неки који су стварно били зликовци бити ослобођени кривице. Јер не организују се права суђења него се ломи преко колена. Иако постоје многа документа која доказују да је четничка страна била издајничка, да су сарађивали с окупатором, докумената о злочинима комуниста нема.

Помињу се и неке бројке, десетине хиљада убијених. Према упрошћеној шеми, показивало се прстом: ,,Ево, овај је злочинац”, и партизан одмах репетира пушку и готово. Није било тако. У целој тадашњој Југославији суђено је и стрељано око 2.000 издајника. На затворске казне осуђено их је много више.

Али има докумената из тог периода преко којих се не може прећи, а и она служе за расветљавање прошлости. Један од тих докумената је из књиге Косте Николића, ,,Генерал Драгољуб Михаиловић”, у издању Завода за уџбенике. Кад се говори о крају Дражиног покрета наводи се да је Михаиловић најтежи ударац добио од онога од кога је то најмање очекивао – од свог врховног команданта: српске ројалисте напустио је њихов краљ о коме су певали песме и умирали носећи у срцу његово име. У Београду сам слушао ту поруку за време окупације, био сам клинац, тек сам узео 17. годину: Петар Други Карађорђевић позвао је крајем септембра 1944. преко Радио Лондона све Србе, Хрвате и Словенце да се уједине и приступе народноослободилачкој војсци под маршалом Титом. Југословенски монарх је имао поруку и за своје четнике: ,,Сви они који се ослањају на непријатеља против интереса властитог народа и његове будућности, који се не би одазвали овом позиву неће успети да се ослободе издајничког жига ни пред народом, ни пред историјом. Овом мојом поруком вама одлучно осуђујем злоупотребу имена краља и ауторитета круне којом се покушава оправдати сарадња са непријатељем и изазвати раздор међу борбеним народом у најтежим часовима његове историје”.

Краљ непосредно пре тога сменио је Дражу са дужности начелника врховне команде у отаџбини, а Дража је одбио краљево септембарско наређење. Генерал Светозар Оро у то време био је у БиХ. Он каже да су партизанске јединице после позива краља нагло попуњаване. Педесет одсто четника дошло је код партизана. То је било помирење о којем се говори.

Према томе, нисмо само ми Дражу назвали издајником него и његов краљ. И кад данас кажемо да се рехабилитују издајници – то је један од крунских доказа: одбили су да изврше краљево наређење.

Четнички команданти су више пута упозоравани из Лондона због сарадње са окупатором, а посебно у Црној Гори и Книну. Тако да је краљева порука најбољи доказ да се данас рехабилитују издајници. И злочинци. Јер сарадња са окупатором је сарадња у злочину.

Кад је реч о конкретним поступцима пред судом, рекао бих да су та суђења данас смејурија. Рехабилитују се људи, а практично се суди комунистима, али се комунисти не позивају да се бране. Нити их заступа адвокат.

Зашто се то ради? Зашто га Американци, који су знали шта је Дража радио, после рата одликују због спасавања пилота? Чињеница је да је он спасао много пилота. Партизани су их спасли много више, али Американци нису били вољни да одликују Тита јер био је комуниста. А Дражу су одликовали иако су знали да је сарађивао с Хитлером, јер био је антикомуниста.

Генерал ЈНА у пензији