Da se blamira komunističko vreme

U osnovi procesa rehabilitacije je ideologija: sve se svodi na to da se blamira komunističko vreme, i da se sistem koji je danas dominantan prikaže kao bolji i kao ,,kraj istorije”.

A kad je o rehabilitaciji reč, očekujem da će i neki koji su stvarno bili zlikovci biti oslobođeni krivice. Jer ne organizuju se prava suđenja nego se lomi preko kolena. Iako postoje mnoga dokumenta koja dokazuju da je četnička strana bila izdajnička, da su sarađivali s okupatorom, dokumenata o zločinima komunista nema.

Pominju se i neke brojke, desetine hiljada ubijenih. Prema uprošćenoj šemi, pokazivalo se prstom: ,,Evo, ovaj je zločinac”, i partizan odmah repetira pušku i gotovo. Nije bilo tako. U celoj tadašnjoj Jugoslaviji suđeno je i streljano oko 2.000 izdajnika. Na zatvorske kazne osuđeno ih je mnogo više.

Ali ima dokumenata iz tog perioda preko kojih se ne može preći, a i ona služe za rasvetljavanje prošlosti. Jedan od tih dokumenata je iz knjige Koste Nikolića, ,,General Dragoljub Mihailović”, u izdanju Zavoda za udžbenike. Kad se govori o kraju Dražinog pokreta navodi se da je Mihailović najteži udarac dobio od onoga od koga je to najmanje očekivao – od svog vrhovnog komandanta: srpske rojaliste napustio je njihov kralj o kome su pevali pesme i umirali noseći u srcu njegovo ime. U Beogradu sam slušao tu poruku za vreme okupacije, bio sam klinac, tek sam uzeo 17. godinu: Petar Drugi Karađorđević pozvao je krajem septembra 1944. preko Radio Londona sve Srbe, Hrvate i Slovence da se ujedine i pristupe narodnooslobodilačkoj vojsci pod maršalom Titom. Jugoslovenski monarh je imao poruku i za svoje četnike: ,,Svi oni koji se oslanjaju na neprijatelja protiv interesa vlastitog naroda i njegove budućnosti, koji se ne bi odazvali ovom pozivu neće uspeti da se oslobode izdajničkog žiga ni pred narodom, ni pred istorijom. Ovom mojom porukom vama odlučno osuđujem zloupotrebu imena kralja i autoriteta krune kojom se pokušava opravdati saradnja sa neprijateljem i izazvati razdor među borbenim narodom u najtežim časovima njegove istorije”.

Kralj neposredno pre toga smenio je Dražu sa dužnosti načelnika vrhovne komande u otadžbini, a Draža je odbio kraljevo septembarsko naređenje. General Svetozar Oro u to vreme bio je u BiH. On kaže da su partizanske jedinice posle poziva kralja naglo popunjavane. Pedeset odsto četnika došlo je kod partizana. To je bilo pomirenje o kojem se govori.

Prema tome, nismo samo mi Dražu nazvali izdajnikom nego i njegov kralj. I kad danas kažemo da se rehabilituju izdajnici – to je jedan od krunskih dokaza: odbili su da izvrše kraljevo naređenje.

Četnički komandanti su više puta upozoravani iz Londona zbog saradnje sa okupatorom, a posebno u Crnoj Gori i Kninu. Tako da je kraljeva poruka najbolji dokaz da se danas rehabilituju izdajnici. I zločinci. Jer saradnja sa okupatorom je saradnja u zločinu.

Kad je reč o konkretnim postupcima pred sudom, rekao bih da su ta suđenja danas smejurija. Rehabilituju se ljudi, a praktično se sudi komunistima, ali se komunisti ne pozivaju da se brane. Niti ih zastupa advokat.

Zašto se to radi? Zašto ga Amerikanci, koji su znali šta je Draža radio, posle rata odlikuju zbog spasavanja pilota? Činjenica je da je on spasao mnogo pilota. Partizani su ih spasli mnogo više, ali Amerikanci nisu bili voljni da odlikuju Tita jer bio je komunista. A Dražu su odlikovali iako su znali da je sarađivao s Hitlerom, jer bio je antikomunista.

General JNA u penziji