Ћутање вредно две тоне кокаина

За акцију заплене кокаина у Уругвају знало је свега двоје људи из српске полиције, као и још неколико њих из Безбедносноинформативне агенције (БИА), сазнаје „Политика” из поузданих извора при Савету за националну безбедност. Како нам је јуче речено, МУП је званично обавештен о акцији заплене, тек након што је Специјално тужилаштво дало налог за хапшење три особе којима је одлуком истражног судије касније одређен притвор.

Против човека за кога се, засад, само претпоставља да је главни организатор пошиљке кокаина још није поднета кривична пријава, јер нису прикупљени материјални докази који би могли да буду валидни у судском процесу. Он се, према сазнањима наших служби, налази у Црној Гори. По истим информацијама, налази се на једној приватној клиници на црногорском приморју где се опоравља од повреда задобијених у ватреном обрачуну са својим „пословним партнером”, са којим се, нaводно, сукобио због заједничних послова.

Разлог за конспирацију око целе акције, како сазнајемо, лежи у постојању сумње да би неколико полицајаца на положају могло да ода информације човеку за кога се претпоставља да је организатор пошиљке од 2,1 тоне кокаина намењене европском тржишту. Наводно, у БИА су посумњали да би могла да постоји веза између осумњиченог организатора и полицајаца, јер наводно воде порекло из истог места у Црној Гори. Међутим, таква тврдња није доказана, јер би у супротном ти полицајци били смењени са својих положаја, а вероватно и ухапшени. Ипак, иако то није утврђено, БИА је одлучила да, осим двојице високо позиционираних полицајаца, не обавести никог другог из МУП-а о целој акцији.

Један од наших извора из Савета за безбедност рекао је јуче да не види ништа чудно у томе што БИА није обавестила читав МУП о акцији, јер су, по природи, такве операције конспиративне.

– Свака назнака коју би криминалци добили о спремању заплена могла би бити катастрофална и такав покушај акције би у старту пропао. Не живимо у заблуди да организовани криминал нема своје људе међу полицајцима. Уосталом, ми се против те појаве боримо свакодневно. Међутим, на челним позицијама у МУП-у налазе се проверени људи који не би угрозили такве компликоване операције као што је ова у Уругвају – тврди наш извор.

С друге стране, неспорна је чињеница да су осумњичени за шверц кокаина тачно знали какве се мере према њима спроводе током вишемесечне истраге. Претпоставља се да су претходно добро обучени од неког стручњака за истраге таквог типа. Примера ради, тачно су знали да им се телефони прислушкују још од дана када су крочили на тло Аргентине. Тамошња полиција је чак неколико пута постављала одашиљаче сателитског сигнала у аутомобиле осумњичених, али ни то није помогло, јер су они често мењали своја кола.

Како су осумњичени за шверц често мењали мобилне телефоне и проналазили микрофоне које им је аргентинска полиција постављала у изнајмљеним становима, америчка ДЕА је у Буенос Ајрес послала тим стручњака са великом количином најсавременије опреме за прислушкивање.

Међутим, сумња се да су осумњичени шверцери знали и детаље из те акције, што им је давало предност пред аргентинском полицијом и стручњацима из ДЕА. Та предност се састојала у томе да су оперативци ДЕА, снимке прислушкиваних разговора слали чак у Италију на превођење, што је осумњиченим шверцерима давало 48 сати предности у односу на власти, колико је обично трајало дешифровање разговора.

Такође, проблем је био и у дешифровању, јер су оперативци мисли да су речи „Мауи” и „Бонд” конспиративна имена чланова групе, а не називи јахте и брода који је кокаин требало да превезе до Европе.

Упркос силним напорима, шверцери су направили озбиљну грешку када су за 250.000 долара у готовини платили јахту „Мауи”. Србин који је ухапшен на тој јахти, како се чини, није знао да уругвајска морнарица прати све трансакције у вези са продајом бродова.

Колико су осумњичени за шверц били добро упознати са методама рада истражних органа показује и чињеница да су избегли хапшење у априлу ове године, када је аргентинска полиција упала на брод на којем се налазио сада ухапшени Србин. Тада ништа није пронађено, али је после акције пресретнут његов телефонски разговор са Србијом у којем он неког, највероватније наручиоца, обавештава да је полиција упала на брод, али да, како је рекао, „срећом ништа нису нашли”.

Због садржаја тог разговора, постоји сумња да је ова група успела да у Европу пошаље бар једну пошиљку кокаина.