„Државна тајна највишег ранга”

Влада Србије јуче је на ванредној седници усвојила Акциони план Републике Србије који ће бити примењен уколико дође до једностраног проглашења независности Косова и Метохије. У кратком саопштењу издатом после седнице наводи се да је "усвојени документ израз јединствене државне политике о Покрајини Косово и Метохија", као и да је план усвојен сагласно Резолуцији Народне скупштине о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије. Ни после усвајања плана није обелодањено шта он тачно садржи и које би конкретне мере биле предузете у случају једностраног проглашења независности Космета.

Министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић јуче је после седнице владе рекао да је Акциони план "документ од највишег степена државне тајности". "Самим тим тај документ је немогуће јавно коментарисати и износити неке детаље из његовог садржаја. Најбитније је да је он усвојен и да ће државни органи у случају потребе деловати по одредбама тог документа", рекао је Самарџић.

Међутим, министар одбране и потпредседник Демократске странке Драган Шутановац рекао је јуче новинарима уочи седнице владе да његово министарство неће имати никакав посебан акциони план који ће изложити на седници владе и да би "било лоше ако уследи било која врста блокаде Косова и Метохије, па и економска". Министар одбране је појаснио да његов ресор "ради као и сва министарства одбране у свету, по најбољем могућем сценарију и по најгорем могућем сценарију", као и да војска постоји "да би спречила насиље, што подразумева активности у циљу одвраћања оних који би да изазову насиље".

Наглашавајући да у покрајини поред Албанаца живи велики број Срба и осталог неалбанског живља, Шутановац је рекао да сви они заслужују нормалан живот и да би и са тог аспекта блокада Косова и Метохије била лоша.

У Министарству одбране "Политици" је незванично речено да су сви, након што је влада усвојила одлуку, обавезни да је спроводе, као и да је министрова изјава последица забринутости за Србе у покрајини.

У резолуцији коју је парламент усвојио 26. децембра 2007. године (гласовима посланика ДС-а, ДСС-а, Г17 плус, СРС-а, СПС-а, Ромске партије и Уније Рома Србије), влада се обавезала да донесе конкретан и свеобухватан план мера у свим областима њених надлежности, да "што ефикасније примењује уставне надлежности Републике Србије на Косову и Метохији, као и да појача деловање државних институција у остваривању тих надлежности, а посебно да у свим околностима које би могле наступити ефикасно делује на заштити живота и имовине, права и слобода грађана покрајине, а посебно српског и неалбанског становништва".

Резолуцијом је предвиђено да "одбрана Косова и Метохије као интегралног дела Републике Србије представља приоритет државних институција и свих јавних чинилаца у држави, све док не буде усвојено компромисно решење тог питања на основу Резолуције СБ УН 1244".

У изјави бечком дневнику "Стандард", државни секретар у Министарству за Косово и Метохију Душан Пророковић је рекао да би, "уколико један део ЕУ призна једнострано проглашену независност Косова, то представљало тешко кршење територијалног интегритета Србије, на шта Београд мора реаговати". Он је објаснио да су "сва министарства Србије израдила акционе планове који треба, одмах након евентуалног проглашења независности Косова, да ступе на снагу".

У јучерашњем интервјуу за "Глас јавности" нови руски амбасадор при НАТО-у Дмитриј Рогозин је најавио да ће, у случају насилног проглашења независности Косова, Русија тражити организовање конференције за заштиту међународног права, која би била под покровитељством УН. Рогозин је, међутим, рекао да ће се "потези још вагати". Он је рекао да се нада да ће такав захтев бити довољан "поготово ако Србија у свом одбијању отцепљења буде одлучна, тврда и принципијелна".

"Београд се политички мобилисао последњих месеци и заоштрио своју ′косовску реторику′. То је добро, али се бојим да је још недовољно и да Србија мора демонстрирати још већу вољу и државно јединство", истакао је Рогозин.

Он је, међутим, изразио бојазан да је "државни глас Србије још донекле подељен и у полутоновима. Ако би ти полутонови остали, то ће смањити шансе Србије, а и изгледе да Русија изнуди конференцију за заштиту међународног права".

Скупштинском резолуцијом је предвиђено да се преиспитају дипломатски и сви други односи са државама које евентуално признају независност Косова и Метохије, а покрајина ће се "и у унутрашњим и у спољним активностима државе, њених органа и јавних чинилаца, сматрати саставним делом Републике Србије и тај став биће меродаван за сваки појединачни акт или активност државних органа и јавних чинилаца све до изналажења компромисног решења овог питања на основу Резолуције 1244".