Шпијунажа међу пријатељима

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 20. октобра – У случају који има све елементе класичног шпијунског трилера, али и много нејасних елемената, ФБИ је јуче по подне ухапсио једног америчког научника који је имао приступ најосетљивијим нуклеарним тајнама због његове „спремности да ради за Мосад”.

Стјуарт Нозет (52), који је, између осталог, био део тима коме се приписује недавно откриће трагова воде на јужном полу Месеца, у својој професионалној биографији има рад за НАСА, за Департмент одбране и Департмент за енергију, где је имао одобрење за увид у многе строго поверљиве документе, па и оне из такозваног „програма специјалног приступа”. Иако је државну службу напустио још пре три године, нема сумње да је много знао. „Намештаљка” коју му је поставио ФБИ показала је да је био вољан и да тиме тргује.

Из синоћњег саопштења Департмана правде, иначе веома детаљног, произилази да је Нозет ухваћен више због спремности да шпијунира него због стварног одавања тајни Израелу, мада се ово последње ипак наслућује и биће тек предмет његовог „дебрифовања”, процедуре у којој се од шпијуна сазнаје шта све знају. Нозет је окривљен да је прво пристао да ради за Мосад, а затим да је испоручио неке поверљиве документе његовом агенту и за то узео релативно скромну своту од укупно 11.000 долара – с тим што је тај агент чувене обавештајне службе Израела био оперативац ФБИ.

Пошто је најпре тај агент са њим контактирао телефоном, одмах је пристао на састанак у једном вашингтонском хотелу и отпрве прихватио понуду да постане Мосадов сарадник, тражећи при том „да не ради за џабе” и израелски пасош. На том састанку је, како је предочено у саопштењу којим је образложено хапшење, изнео и то да је такву понуду очекивао, јер је живео у уверењу „да већ ради за њих”, мислећи на консултантске услуге које је пружао једној фирми у стопостотном власништву израелске државе (Израелеркрафт индастрис, према наводима неких медија), за коју је претпостављао да је „само фасада”. Од те фирме Назет је током 10 година примио своту од укупно 225.000 долара.

Наводи се и да је приликом недавног пута у иностранство понео два УСБ компјутерска диска, које „није вратио”, из чега се наслућује да је стварне шпијунаже можда ипак било. Ако се све оптужбе докажу, Назет би мога да добије доживотни затвор.

Овај случај је необичан и по томе што се у саопштењу Дапартмента правде изричито помиње да „није било незаконитих активности владе Израела”, која је у јутрошњем саопштењу из Јерусалима поручила да „Израел не прикупља обавештајне податке нити учествује у шпијунским активностима у пријатељским државама”.

Судећи по радној биографији Стјуарта Назета и његовој експертизи у радарској технологији, Израелце би могло да интересује колико са својим новим сензорима, истим оним који су открили воду на Месецу, Американци могу да продру у тајне подземних нуклеарних постројења Израела.