Великим странкама не треба друштво

Странке које чине већину на државном и покрајинском нивоу добиле су готово двотрећинску подршку грађана Врбаса. Изузетак је једино Г17 плус, који је самостално наступао и забележио тек 1,56 одсто подршке грађана Врбаса. Добар резултат ДС-a, који је овог пута остварио без „помоћи” традиционалних коалиционих партнера, и изјава председника Извршног већа Војводине Бојана Пајтића, у којој се то наглашава, подгрејали су спекулације о могућем сукобу унутар владајуће коалиције.

Међутим коалициони партнери једногласно то демантују. У војвођанском ДС-у, незванично, кажу да нису одбацили своје досадашње партнере, док на другој страни тврде да су о самосталном изласку на изборе одлучили они, а не демократе.

Новоизабрани председник војвођанског одбора Г17 плус Горан Каурић, каже за „Политику” да не види ниједан разлог за погоршавање односа са ДС-ом и наглашава да је одлуку о самосталном изласку на изборе донео Г17 плус. „Лош резултат је сигнал да треба да појачамо инфраструктуру странке. За пар месеци ћемо у Оџацима такође вољом странке, изаћи самостално на изборе и очекујемо да ћемо бити успешнији”.

Осим Г17 плус, ни други коалициони партнер ДС-а са последњих локалних избора у мају 2008. године Савез војвођанских Мађара не може да се похвали добрим резултатом на овим изборима. СВМ је, на основу позитивне дискриминације, освојио само један мандат, а прошле године у коалицији са ДС-ом имао је 13 одборника. Лига социјалдемократа Војводине, коалициони партнер ДС-а у покрајинској власти, у Врбасу је на изборе изашла са ЛДП-ом са којим је освојила 5,5 одсто гласова.

„Нисмо одбачени, јер нисмо ни хтели да идемо са демократама. У Врбасу никада нисмо имали значајнију подршку и било нам је важно да пробамо да пређемо цензус без ДС-а, што смо и успели”, каже за „Политику” заменик председника ЛСВ-а Бојан Костреш.

Да резултати избора и Пајтићева изјава неће водити распаду коалиције ни на једном нивоу, сматра и политички аналитичар Дејан Вук Становић, који, ипак, додаје да Пајтић није случајно потенцирао добар самостални резултат ДС-а. „ДС ће и ову ситуацију искористити да својим мањим партнерима покаже где им је место. Осим тога, у тој партији постоји струја која сматра да ДС треба на изборе да излази самостално и ово јој свакако иде у прилог”.

„У Г 17 плус свесни су да лоше стоје на локалном нивоу па им је стратегија већ неко време улазак у коалиције са малим локалним странкама, које имају јако упориште у својим срединама. Они вероватно очекују да ће на тај начин самостално прескочити цензус и на републичким изборима. Не очекујем да Г17 плус и ДС на следеће парламентарне изборе изађу заједно”, каже Станковић.

Међутим, има истраживача и аналитичара који тврде да са извођењем закључака са слабим резултатима Г17 плус у међуизборном периоду треба бити опрезан. „Г17 плус увек тавори у међуизборном циклусу и има подршку око два одсто бирача, али у изборној кампањи је до сада успевао да повећа рејтинг за неколико пута. За ДС је небитно да ли ће на следеће изборе изаћи у коалицији или сам јер то не утиче битно на број бирача који их подржавају”, објашњава Зоран Лучић, извршни директор Цесида.

Рејтинг ДС-а и најјаче опозиционе странке Српске напредне странке, како тврди Лучић, тренутно је изједначен. „Обе странке имају од 30 до 35 одсто подршке и узимају укупно 65 одсто бирачког тела, што значи да су близу максимума који могу да постигну. Међутим, кампања може да анимира велики број од оних 60 одсто бирача који се сада изјашњавају као неопредељени и број њихових гласача може још доста да расте”.

Истраживачи тврде да мале странке губе утицај, осим СПС-а, коме подршка расте. Аналитичари то објашњавају поновним активирањем некада јаке СПС-ове инфраструктуре и враћањем бирача који су после 2000. одлазили у друге партије.

„Социјалисти највише гласова могу да узимају од напредњака, односно бивших радикала. У јавности се све више ствара атмосфера да Србија иде ка двопартизму, а ако до тога и дође, социјалисти ће сигурно фигурирати као трећа најважнија странка у земљи”, каже социолог Владимир Вулетић.

Наши саговорници су сагласни и у оцени да се бирачи све више окрећу странкама са умеренијим ставовима и политком, какве су ДС и СНС и да утисак грађана да се опозиција тешко може ујединити даје највећу моћ партијама на власти.