Запослење као спас

Колико пута смо сазнали да неку жену злоставља њен супруг и зачуђено питали: што га не остави? Простодушно смо, можда, веровали, да је посреди љубав, а онда, још, наивније изговарали: како може да воли насилника?

Може ли се, уопште, волети неко ко вас психички или физички малтретира из дана у дан? Одговор је – не! Оно што жртва (као и сваки други човек) жели јесу сигурност, извесност да ће имати кров над главом и парче хлеба. Потреба да се задовоље примарне потребе најизраженија је од свих човекових потреба, кажу психолози. Зато, изгледа, жртве и трпе.

Незапосленост као фактор спречава да се из насиља изађе, односно, да жртва напусти насилника. Предлогом пројекта „Акција за достојанствен живот” општина Стари град и НВО „Сусрет” желели су да скрену пажњу јавности на овај негативан и распрострањен феномен.

– Свака четврта жена у Србији жртва је неког облика насиља у породици – каже Ристо Рацо, члан Општинског већа Стари град и додаје да пројекат представља карику која обично недостаје у пружању помоћи жртвама насиља да превазиђу последице и започну живот без насиља, на какав имају право.

Да проблем буде већи, међу женама – жртвама насиља, доминирају оне које су незапослене: чак 43 одсто њих нема радно место наспрам 27 одсто запослених жена које су жртве насиља у породици. Решење мора да постоји, а зналци кажу да је оно у економском оснаживању жртава.

Тим поводом, општина Стари град и НВО „Сусрет” потписале су уговор са Геронтолошким центром који ће примити у радни однос 20 особа за обављање послова геронто домаћица у периоду од 12 месеци.

– У наредним данима биће расписан конкурс за 15 геронто домаћица, док ће пет жена селектовати Аутономни женски центар и ради се о особама које су преживеле насиље, истиче Рацо.

Према речима нашег саговорника у случају успешно спроведене помоћи, запошљавање јесте једна од највећих препрека за реинтеграцију жртава и почетак бољег и сигурнијег живота.

Напоменућемо и то да су осим Геронтолошког центра Београда и Аутономног женског центра помоћ у реализацији овог пројекта пружили и Центар за социјални рад Стари град, Дом здравља Стари град и Секретаријат за социјалну заштиту града Београда.

Подсетићемо да је истраживање положаја жена у Србији на тржишту рада, које су спровели Савет за равноправост полова и Фонд за развој уједињених нација у периоду од 2000. до 2007. године, представљено на округлом столу у београдском Сава центру у јануару прошле године. Резултати су сведочили о неравноправном положају жена у праву на запошљавање: њихове плате ниже су од зарада мушкараца (и поред истих квалификација), а руководећа места ретко кад им се уступају. Приметно је и то да су припаднице лепшег пола у нашој земљи активније у политичком животу и да све више улажу у образовање, али је погоршан њихов положај на тржишту рада: стопа незапослених жена у Србији знатно је већа него у земљама Европске уније.