Руски кредит у путеве и пруге

Руски кредит у укупном износу од милијарду долара, од којих је 800 милиона намењено за инфраструктурне пројекте, а 200 за буџетску подршку, Србија ће добити по повољним условима, истим као од међународних финансијских институција, каже Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру. О прецизним критеријумима и пројектима који ће на тај начин бити финансирани преговараће радна група Владе Србије, која за неколико дана путује у Москву.

Планирано је да у железницу, на пример, буде уложено 200 милиона евра. На списку за финансирање су пројекат Београдски железнички чвор, односно завршетак станице „Београд – Центар” у Прокопу, техничко-путничких станица Земун и Кијево и робно-транспортног центра у Макишу. На списку пројеката Министарства инфраструктуре јесте и обнова пруге од Ниша до Димитровграда. Преосталих 500 милиона долара који су били намењени за београдски метро биће највероватније усмерени на путеве и железницу, каже надлежни министар.

– Руси су свакако заинтересовани да финансирају метро и то ће учинити. Али ми прво треба да завршимо пројекат – каже Мркоњић.

Да паре из ове транше не би чекале, оне ће бити искоришћене тамо где могу одмах да буду повучене. Министар за инфраструктуру предлаже да око 250 милиона долара оде на завршетак аутопута Хоргош–Нови Сад, око 150 милиона на део обилазнице око Београда од Орловаче до Бубањ потока, око 150 милиона на аутопут Београд–Чачак, а остатак у једну од пруга.

Према речима министарке финансија Диане Драгутиновић, о условима по којима ће новац бити позајмљен још није преговарано. Преговарачки тим је тек формиран, први састанак је одржан пре два дана, док ће други бити следеће недеље.

– Министарство финансија се у периоду највеће кризе ликвидности, тражећи буџетску подршку, обратило за помоћ Европској унији и владама Русије и Кине. С руским министром финансија Алексејем Кудрином састала сам се у Истанбулу и он је тада рекао да ће врло брзо Србији ставити на располагање 200 милиона долара буџетске подршке. О условима није разговарано, већ су формирани тимови за преговоре. Кад је о инфраструктурним пројектима реч, надлежно Министарство инфраструктуре већ прави листу за неопходне пројекте – каже Драгутиновићева.

На питање да ли је у преговорима било неких политичких услова, наша саговорница истиче да никакви услови такве врсте нису постављени.

Ни у трговинском представништву руске амбасаде није било могуће сазнати по којим условима ће новац бити позајмљен Србији. Речено нам је само да је зајам повољан, а да ће се више детаља знати следеће недеље.

У руским медијима наводи се да је реч о зајму од милијарду евра, а не милијарду долара како истичу наши државни званичници. Тамошња штампа такође пише како ће 350 милиона евра бити потрошено за буџетску стабилност, док ће преосталих 650 бити преусмерено на инфраструктурне пројекте. Оправдање за ову конфузију можда лежи у чињеници да се о конкретном износу зајма још преговара. 

Наталија Тимакова, портпарол руског председника, изјавила је јуче за агенцију Бета да се преговори настављају у позитивном тону.

– Током посете Дмитрија Медведева Београду није било планирано потписивање никаквих докумената о том кредиту. Тренутно српска страна формулише списак пројеката који би могли бити основа за давање кредита – казала је она.

По њеним речима, то је уобичајена процедура у доношењу одлуке о давању кредита другој држави.

М. Авакумовић
А. Николић