Мржња и страст

Сигурно сте некада чули да неко ко је раније говорио како воли неку особу изјављује да је сада мрзи. Такве изјаве рађају питања о повезаности љубави и мржње. Колико су љубав и мржња повезана осећања?

Када неку особу волимо, тада имамо позитиван однос према њој као људском бићу. Свиђају нам се они људи које у складу с нашим критеријумима оцењујемо позитивно. Због тога у присуству тих људи осећамо пријатност која нас мотивише да им приђемо, да останемо у контакту са њима. Управо зато је и настала реч пријатељ. Из жеље да такав однос траје, емоционално се везујемо за ту особу, па осећамо припадност, повезаност, солидарност и све оно што обухватамо појмом љубав.

Попут љубави, мржња је осећање према другоме као особи. Док је у љубави наша оцена друге особе веома позитивна, у мржњи је она веома негативна. Када закључимо да је други зла особа, тада настаје мржња. А људи најчешће другог означавају као злог онда када мисле да је он свесно и намерно, неоправдано, без икаквог разумног разлога или повода, угрозио или уништио нешто што је за њих вредност.

Према томе, љубав и мржња су толико супротна осећања да се међусобно искључују. Веома је тешко истовремено осећати и љубав и мржњу према једној особи. Не само да су такви односи у којима се смењују периоди љубави и мржње хаотични, већ је и сама особа која се тако осећа потпуно збуњена својим осећањима. Али однос мржње може доћи после односа љубави.

Онај ко је некада волео почиње да мрзи кад почиње да мисли да га је други преварио, разочарао, одбацио, искористио, понизио и слично. Мржња се рађа из потребе за осветом: други је зао и треба да испашта!

Они чија је заљубљеност неузвраћена налазе разлог за мржњу у свом доживљају да је други уживао у томе што их је презриво одбацио. Мисле да други сматра да заслужује неког бољег, достојнијег себе, да је други охола, зла особа чији поступак заслужује освету.

Други чест разлог за мржњу јесте када други напусти особу након периода љубави и заједничког живота. Тада остављена особа закључује да је изневерена, да је она губитник, а други победник. Из таквог доживљаја неправде јавља се осветничка мржња која је тако честа у тешким разводима.

Треба избегавати оне начине размишљања који доводе до мржње јер је она веома опасно осећање повезано са уништењем, са убиством другог. Они који мрзе након љубави треба да знају да постају жртве мржње, јер она емоционално везује за бившег партнера, некада јаче него сама љубав.

www.milivojevic.com