Не волим да се понављам

Другог дана Београдског џез фестивала у нашем граду ће први пут наступити Итамара Коракс, певачица и кантауторка из Бразила. После швајцарског „Ondes Jazz Project” на сцену Дома омладине, у оквиру поноћног програма, ступиће Итамара Коракс, коју је магазин „Даунбит” својевремено уврстио на листу најбољих женских џез вокала.

Ова Бразилка за „Политику” каже да је веома узбуђена због позива на Београдски џез фестивал. Почаствована је што је у друштву џез мајстора као што су Џо Ловано, Теренс Бланшар, Анат Коен, Курт Елинг...

– У Београд долазим са сјајним гитаристом Родригом Лимом и једним од најбољих бразилских перкусиониста Вилсоном Чаплином. Изводићемо нумере са моја два последња албума „Brazilian Butterfly” и „Bim Bom – The Complete Joao Gilberto Songbook”.

У детињству је слушала Елу Фицџералд, Сару Вон, Синатру, Тонија Бенета…Касније се заљубила у Бети Картер, Хелен Мерил, Елис...

– Али, највећи утицај на мене имали су инструменталисти. Волела сам групу „Blood Sweat & Tears”, а њихови трубачи Ренди Брекер и Лу Солоф за мене су богови. Волим и Чета Бејкера, Мајлса Дејвиса и Душка Гојковића. Обожавам Душков звук, тако је топао и заводљив, он зна како да негује мелодију. Током деведесетих издавали смо за исту јапанску етикету – „Paddle Wheel Records” и радили са истим продуцентом Јоичијем Накаом.

Не прија јој да је ословљавају као бразилску певачицу која изводи бразилску музику, зато што воли све музичке жанрове, не верује у границе и калупе.

– Изван Бразила, људи знају само за боса нову. Али, постоје и други стилови у бразилској музици. Често изводим концерте класичне музике са симфонијским оркестром. Имам и деветочлани бенд, са две електричне гитаре, и у нашем репертоару су неке нумере Џимија Хендрикса, као и џез трио, певам стандарде, али и бразилску музику.

Радила је са чувеним бразилским музичарима. Поменимо само Антонија Карлоса Жобима, Луиза Бонфу или Маркоса Валеа. Ови врсни музичари су за Итамару Коракс рекли да је једна од најбољих певачица данашњице.

– Стално вежбам и непрестано се усавршавам. Не мислим да сам најбоља, већ добра певачица. Један од највећих комплимената добила сам када је „Даунбит” написао да сам „непредвидива”. Не волим да се понављам и зато су моји албуми тако различити.