Политичари на "тихој ватри"

За истраживаче јавног мњења очекивана, а за политичаре довољна за потврђивање новог српског устава, излазност на референдуму одржаном претходног викенда, која је већа од 50 одсто од броја уписаних бирача, према оценама аналитичара може да се оцени као успех. С друге стране, представља и велику опомену за политичку елиту, нарочито када се има у виду да на изјашњавање о, како је то поручивано, "питању свих питања", најзначајније српске странке нису успеле да "извуку" ни пет процената више од половине бирачког тела.

– Када се узме у обзир да су све водеће странке позивале на подршку уставу, онда се не може говорити ни о каквом тријумфу и нико не може да прикаже доношење устава као свој успех – оцењује за "Политику" Срђан Богосављевић, директор агенције "Стратеџик маркетинг".

Шта је то утицало да на референдум ипак изађе довољан број људи, али не толики да би се тријумфално могло објавити да је он "показао јединство целог народа".

Аналитичар Слободан Антонић каже за "Политику" да излазност представља опомену за политичку елиту, односно да већина људи није желела да гласа из протеста, незадовољна понудом коју добија од политичара.

– Није да они нису разумели важност тренутка, јер у недељу када су видели да је ђаво однео шалу, и да се може догодити да држава буде оштећена, они су ипак одлучили да гласају. До тада, они су пуштали политичаре да се "пеку на тихој ватри" – оцењује Антонић.

Он се, међутим, слаже са оценама да странке нису довољно урадиле да грађанима објасне унутрашње и спољашње последице доношења новог устава.

– На унутрашњем плану новим уставом долазимо до новог друштвеног договора, док се на спољном плану оно тиче Косова. Новим уставом ми свакако нећемо решити питање Косова. Значајно је, међутим, било да људи изађу на референдум како нико у свету, ни међу албанским политичарима на Косову, не би могао да каже како, ето, ни грађане Србије не интересује судбина покрајине – каже Антонић.

А управо то нико од српских политичара није скоро ниједном тако директно и једноставно објаснио у току кампање, све до недеље по подне.

– Да је, којим случајем, постојала предреферендумска и референдумска тишина, мислим да не би било шансе да ово изјашњавање грађана успе. Овако, прошло је "на мишиће" – додаје Антонић.

Према оцени Срђана Богосављевића, код грађана једноставно није постигнуто уверење да је устав толико важна ствар.

– Постојало је веровање, али не и увереност. Сви су говорили: Важан је устав, мајке ми, али без доказа и аргумената. А грађани су на то одговарали: Па, добро јесте. Али није било аргумената. Само су изношене оцене. Иста ситуација била је и када су политичари причали о томе да нови устав није савршен, али да је бољи од старог – каже Богосављевић и додаје: "Нико није рекао шта би се то страшно догодило да устав није усвојен и потврђен".

Ваља подсетити и да су многи политичари, позивајући на референдум, указивали на то да ће нови устав моћи лакше да се мења, што је донекле стварало утисак да је реч о акту који има привремени карактер.

Богосављевић наглашава да су људи у првом тренутку поверовали страначким лидерима и да је воља за гласање била много већа у почетку, када је изгледало да је постигнуто јединство међу странкама.

– Убрзо су, међутим, све странке кренуле у своје предизборне кампање и људима се то више није толико свиђало. Показало се, заправо, да тај устав није плод никаквог јединства, већ је ствар компромиса, о чему су и сами политичари говорили – каже Богосављевић, а о претпоставци да су партије намерно слале различите поруке (види оквир "Зашто нам треба устав") како би можда покриле различите циљне групе и извукле више људи на биралишта, каже: "Ако је било тако, онда им је то била лоша стратегија."

Милорад Вучелић, високи функционер Социјалистичке партије Србије, негира да су социјалисти својим инсистирањем на томе да нови устав представља континуитет са Милошевићевим уставом из 1990. године велики део бирача натерали да остану код куће.

– Ми смо потенцирали континуитет са Милошевићем, тек када су други почели да говоре другачије. Имали смо доста проблема са нашим чланством да их убедимо да изађу на референдум – каже Вучелић за "Политику", истовремено оптужујући Демократску странку и председника Србије Бориса Тадића за "бели бојкот" који се у недељу претворио у "отворени бојкот" референдума.

– Тадић је политикантски злоупотребио своју функцију, исто као и Вук Драшковић, с тим што он нема толику подршку у народу. Ову већину освојили су ДСС, СРС, СПС и НС – каже Вучелић.

Драган Ђилас, члан Председништва Демократске странке, међутим, одговара да "свако ко тврди да је ово устав континуитета са Милошевићевим уставом има мањак можданих ћелија".