Две сезоне једног мускетара

Београдска филхармонија, вечерас на Коларцу, улази у своју 86. сезону, која ће публици понудити 30 концерата. Њен главни програмски креатор је Роберт Бокор, некад београдски ђак и студент, а данас виолиниста, и диригент интернационалне каријере, али и уметнички директор Београдске филхармоније. Занимљиво је да је са овим оркестром као солиста наступао када му је било само 11 година. И данас је он, ево, са њима, премда му је главна адреса у швајцарском граду Сен Галену.

По чему би се могла памтити сезона која почиње?

Ако је наш слоган сезоне „У инат свима и упркос свему” у широким круговима доживљен као политички, ја задржавам право да га доживљавам поетички, па кажем: упркос програмском мејнстриму, од чијих клишеа се у овој сезони помичемо још више. Биће ту и код нас запостављених, или чак неизвођених, дела врхунске литературе, затим неколико необичних солистичких инструмената и неконвенционалних извођача. Најважније је, међутим, да ће наступати извођачи на које годинама чекају и у већим музичким центрима. Правећи програм, водили смо се једном шизофреномпозицијом Београда. Наиме, по финансијској подршци коју Филхармонија ужива, он више личи на Кабул него на Њујорк, Лондон и Берлин, али онај свет који сваког петка напуни нашу салу, по својим стандардима и високим захтевима, не заостаје за публиком великих светских центара. А таква публика обавезује вас много више него што, рецимо, овдашњи бирачи обавезују политичаре или ТВ гледаоци своје емитере.

За вас кажу да сте она главна „веза” за контакте са великим музичким именима. Које су то речи и начини да их заинтересујете за концерт на Коларцу, са Београдском филхармонијом?

Моји контакти са многим уметницима су вишегодишњи, само што многима од њих раније није на памет падало да дођу у Београд. Бићу нескроман: захваљујући Филхармонији, Београд је данас град у који светски музичари радо долазе. Моја улога и задовољство као уметничког директора састоје се у томе да неким значајним музичарима наш град покажем на мапи, и да их сви заједно не разочарамо.

Неке звезде нам се и враћају. Зашто?

Претпостављам због тога што их нисмо разочарали. Нажалост, Београд по својој инфраструктури и издвајањима за праву културу још нема статус великог европског културног центра, по својој културној стратегији он је више Вудсток него Берлин, нема праву концертну салу, нити у финансијском смислу жели да изађе у сусрет великим уметницима класичне музике. Али те недостатке надокнађује људским фактором: изузетном публиком, гостопримством, изванредном енергијом младог оркестра Београдске филхармоније и визијом. Та људска магија, тај наш „у инат и упркос” јесте оно што те уметнике вуче да нам се увек враћају.

У програму ове сезоне видимо и ваше име...?

Да, у сарадњи са тројицом својих колега изузетних виолиниста – Стефаном Миленковићем, Хагајом Шахамом и Итајем Шапиром – имаћу част да изведем Мауреров концерт за четири виолине, или четири мускетара, како га у шали зовемо. И то са једним од највећих легенди дириговања сер Невилом Маринером. За оне који не прате превише класичну музику, реч је о човеку кога се сећамо из Формановог „Амадеуса”, у коме је дириговао музику за филм и био музички супервизор.

У Будимпешти сте управо свирали на отварању сезоне МАВ оркестра,аза који дан чека вас концерт у земљи најлепших виолина – Италији?

Да, наступам у земљи најчувенијих градитеља виолина са Римским симфонијским оркестром, а одмах после идем у Израел, земљу чувених виолиниста – Перлмана, Цукермана, Минца, Шахама... Следеће године ме очекују концерти у Румунији, Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Француској, Северној и Јужној Америци, Кореји, затим сарадња са чувеном виолинисткињом Саром Чанг, као и наступ са Берлинским филхармонијским камерним оркестром у сали Берлинске филхармоније. Али, између свега тога, чека ме највеће задовољство рада у Београду.

Да сте само човек из публике, али који зна да купи праву улазницу, шта бисте најпре изабрали из понуде ове 86. сезоне?

Тениским речником, ова наша сезона је грен слем турнир, где ће се појављивати сама елита уметника. Наравно, никако не бих пропустио већ поменутог сер Маринера, али ни спектакуларну челисткињу Сол Габете, оригиналног виолинисту Жила Апапа, виртуоза на труби Сергеја Накарјакова, најтраженијег хорнисту света Радека Баборака, обоисту Алексеја Огринчука. Осим њих, враћају се и наши стари миљеници пијаниста Бери Даглас, затим диригенти Урош Лајовиц и Фабрис Болон, челисткиња Маја Богдановић и концертмајстор Мирослав Павловић. Има понешто за свакога, а није ријалити шоу.

Мухарем Шеховић

---------------------------------------------------

Премијера „Архаичне сцене”

На првом концерту у сезони дириговаће Урош Лајовиц, солиста је познати израелски виолиниста Хагаи Шахам, а наступиће и Хор Обилић–Крсмановић.

Публика на Коларцу вечерас ће присуствовати премијерном извођењу „Архаичне сцене” Душана Радића, а поводом 80 година живота нашег истакнутог композитора. Хагаи Шахам, који има статус сталног гостујућег солисте (једна од новина ове сезоне), представља се Сибелијусовим Концертом за виолину и оркестар, а поменути хор ће са Београдском филхармонијом извести две свите из Равеловог балета „Дафнис и Клое”.

---------------------------------------------------

И књига о Мехти

Малу издавачку делатност Београдске филхармоније у новембру ће увећати једна занимљива књига – аутобиографија Зубина Мехте. Славни диригент уступио им је ауторска права и, како рече челни човек ове куће Иван Тасовац, остварени приход иде у Фонд Филхармоније.