Ако се не договоре, судиће им историја

Од нашег дописника
Сарајево – „Босанскохерцеговачки политички лидери су се у Бутмиру сложили да наставе дијалог, што је за мене добра вест. Међународна заједница је тек на овом састанку ставила на сто конкретне документе у вези са уставним променама и имовином. Потребно је радити даље и видети како се може доћи до компромиса”, изјавио је за „Политику” високи представник међународне заједнице и специјални изасланик ЕУ Валентин Инцко.

– Успех процеса не значи само функционалнију државу, него значи и то да ће БиХ направити корак даље на путу ка Европској унији. Надам се да ће лидери схватити колико је то важно и значајно за будућност земље. Уверен сам да је то и жеља велике већине грађана БиХ. Управо због њих и њихове добробити сви морамо удвостручити напоре како би овај процес успео. Крајње је време да политичари престану мислити само на изборе. Ствари морају гледати шире и дубље – истакао је Инцко.

Следећа провера рада домаћих политичара јесте седница Савета за провођење мира (ПИЦ), заказана за 18.новембар. Хоће ли САД и ЕУ, у случају да до тада не буду направљени одређени помаци, посегнути за резервним пакетом, заправо „пакетом Бе”, јер се спекулише да он постоји?

– Ја, наравно, не могу говорити о спекулацијама. На столу је пакет и на њему треба радити. Постоји ангажман и добра воља ЕУ и САД да помогну у процесу, и то треба искористити. Јако би битно било не пропустити прилику да се оствари напредак у европским интеграцијама. Важан исход бутмирског састанка јесте чињеница да је посве јасно да у БиХ постоји сагласност о будућем придруживању европској породици. Свима је јасно да су чланство у ЕУ и НАТО-у једини сигуран пут ка просперитетној будућности БиХ и њених грађана, а да озбиљних алтернатива нема.

Дали су и колико решења која су понуђена на састанку у Бутмиру задирала у суштину Дејтонског мировног споразума?

– Ја Дејтон не видим као плафон, него као полазну основу. Све што БиХ може учинити компатибилнијом са ЕУ и олакшати њен пут у евроатлантске интеграције, ја подржавам. Наравно, процедура измене Устава није могућа без консензуса сва три народа, односно њихових политичких представника. Све остало су приче пред изборе.

Промене Устава БиХ нису услов за затварање ОХР-а. Пакет уставних промена који је понуђен на састанку у Бутмиру за лидера СНСД-а МилорадаДодикаје неприхватљив, јер сматра да би знатно променио капацитете Републике Српске.

– Оно што је важно јесте то да смо почели, а сада ће бити потребно много упорности и стрпљења, много рада да се постигне договор прихватљив за све. Али, ја мислим да ће резултат бити вредан сваког труда, то је оно што сви желимо видети. БиХ на правом путу ка ЕУ и НАТО-у, БиХ као фактор стабилности у региону.

Политичари из ФБиХ су убеђени да је ентитетско гласање основни камен спотицања и желе да се оно укине!

– Ја нећу коментарисати појединачне захтеве и предлоге. Сви нешто траже и за нешто се залажу. Међутим, свако ће своју идеју моћи да реализује искључиво кроз дијалог. Да ли ће тога бити код домаћих политичара за нека од спомињаних решења и предлога мени је, заиста, немогуће прогнозирати. Када за нешто у БиХ постоји политичка воља, онда се то веома брзо реши. Када те политичке воље нема, онда за нека питања треба много више времена, без обзира колико то понекад изгледало несхватљиво.

Узпретпоставку да домаћи лидери до 18. новембра направе минимум напретка,хоће ли у том случају ПИЦдонети одлуку о затварању ОХР-а?

– Затварање ОХР-а зависи од испуњавања пет услова плус два циља које је властима БиХ поставио ПИЦ још у фебруару 2008. године. На наредној седници ПИЦ-а биће размотрено шта је урађено. Морам рећи да у овом тренутку не можемо да се похвалимо напретком у вези са питањима државне и војне имовине. Дакле, на лидерима БиХ је да постигну напредак у овим питањима.

Изјавили сте да и после „бутмирског процеса” намеравате радити са домаћим политичарима, заједно са експертима ЕУ и САД, на постизању успеха. Намеравате ли повући, можда, и неке радикалније потезе?

– У бутмирском процесу ОХР је учествовао тако што је пружио веома детаљне и стручне савете, а ја лично намеравам наставити радити како бисмо постигли успех у овом процесу. Присуство највиших званичника ЕУ и САД овим разговорима за мене је показатељ јединства међународне заједнице када је у питању подршка БиХ и њеним напорима да крене напред у евроатлантске интеграције. Ово је највиши ниво састанка посвећен БиХ након Дејтона, сви смо ту са истим циљем – да се постигне договор и крене напред. Ову прилику и овако снажну посвећеност међународне заједнице, заиста, не треба пропустити. Политичарима ће судити историја, и одговараће пред својом децом у случају неуспеха.

Давор Ковачевић

-------------------------------------------------------------

Политичаре мотивише страх од губитка позиције

Објективно, може ли владајућа „гарнитура” у БиХ извући земљу из пат-позиције, с обзиром на то да постоје евидентна неслагања међу водећим политичарима, и то око кључних питања и начина на који би их требало решавати?

– Неслагања постоје. То је чињеница. За мене је кључно питање да ли постоји политичка воља да се нађе компромис. То ће се показати у наредном периоду. Ја мислим да би на следећим изборима требало дати подршку онима који се залажу за договор и компромис. Много пута сам то рекао, и стојим иза тога, а то је да грађани БиХ треба јасно да користе своја овлашћења и кажу шта мисле о својим политичарима на следећим изборима. Страх од губитка позиције је једино што мотивише огромну већину политичара. У том смислу и грађани имају бонска овлашћења. И они могу и морају да мењају ствари. Компромис је принцип на којем функционише ЕУ. Како мислите да би се, иначе, 27 земаља чланица ЕУ могло договорити о одређеном питању. Зато ће и политичари БиХ морати да праве компромис.